Карло Велики, сурови хришћанин и просветитељ

Пре Карла Великог, Западна Европа била је само бела мрља на карти света, заостала и цивилизацијски и културно. Али на дан његове смрти 28. јануара 814. године у близини Ахена, у том делу света већ је постајало снажно царство у којем су ратоборна племена живела заједно, држава у којој се развијала привреда, са ефикасном јавном управом и образовањем.

Ко је био човек који је постигао немогуће? Историјски извори не говоре много о његовом приватном животу. Забележен је датум његове смрти, али не и када се родио. Поједини историчари претпостављају да је у питању април 748. године. Познато је да му је мајка била Бертрада, ћерка једног грофа из Лаона, а отац Пипин Мали, рођен у близини данашњег Париза, који је од 751. био краљ франачких племена.

То доводи до следећег питања: ко су били Франци? Да ли су они били Немци или Французи? Ни једно ни друго, а ипак - обоје. Централна област којом су владали Каролинзи, династија Карла Великог, простирала се између Ахена у данашњој Немачкој, близу границе са Холандијом, и Меца на североистоку Француске.

Међутим, деда Карла Великог већ је ујединио два главна дела Франачког краљевства и владао великим деловима данашње Француске и Немачке.

У тој држави је живело много различитих народа, од којих је свако имао сопствене традиције и обичаје. "Било је ту Римљана, Визигота, Лангобарда, Алемана, баварских племена и других", каже историчар Штефан Вајнфуртер, аутор књиге поводом 12 векова од смрти Карла Великог.

Када је Карло дошао на престо са 20 година, чекало га је пуно посла - морао је да створи јединствено царство од много различитих народа. На том изазову су многи његови претходници поломили зубе.

"За Карла није било лако да створи темеље којима ће повезати све. Али ти темељи су били закони хришћанске цркве. Они су створили норме и вредности за цео државни поредак у Карловом царству", објашњава Штефан Вајнфуртер. "У то изједначавање спадају и заједничке јединице мере и новац, да би се макар донекле створио заједнички економски простор", наглашава овај историчар.

Карлови сребрњаци су тако постали нека врста претече данашњег евра. "Осим тога, Карло је изградио ефикасну мрежу комуникација, мрежу писмоноша", додаје Вајнфуртер. "Тако су гласници могли да савладају велике раздаљине за неколико дана".

Карло Велики је завео ред и у цркви и у држави, створио ефикасну војску и отпочео систем образовања. Желео је да уведе обавезно школовање за све, укључујући ту и женску децу.

Наравно, Карло није могао да спроведе све своје идеје, али имао је визију који је остваривао корак по корак. "Желео је да створи једну врсту божјег царства на земљи", каже Вајнфуртер. "Људи његовог царства су представљали "божји народ" (популус деи), и сав његов систем је водио до исцељења душе, до њеног спасења".

Инспирацију за то је Карло Велики нашао у делу "О Држави Божјој" (Де Цивитате Деи) из пера црквеног мислиоца Августина. Ово дело је много пре Карловог времена, негде на почетку петог века. "Та књига, коју је Карло нарочито волео да чита, могла би да представља нацрт за политику тог монарха", подвлачи Штефан Вањфуртер.
"Карло је био висок, џиновског стаса, крупан човек. За читаву главу виши од већине његових савременика", пише историчар Јоханес Фрид. Уз то, овај владар није био благ према својим непријатељима.

Владао је 46 година, а од тога је 44 године провео у рату. Најкрвавији је био сукоб са саксонским племенима у данашњој североисточној Немачкој који је трајао 33 године. Завршио се победом Франака - Саксонци су били понижени, поробљени и силом покрштени.

Карло је био истовремено суров и побожан, пише Дојче веле. Божић 800 године је прославио у Риму, са папом Лавом, и тада проглашен за цара.

Његов савременик и биограф Ејнхард пише да сам Карло није ни слутио да ће бити почаствован на тај начин. Али модерни историчари сматрају да то није тачно: "Наравно да је желео да буде проглашен за цара", каже Штефен Вајнфуртер. "Постоји много података које говоре томе у прилог. Људи су се према њему већ опходили као према цару".

Како га виде Европљани данас? "Он више није тако велики симбол за политичко и друштвено уједињење континента. Та прича је одавно завршена", сматра Вајнфуртер.

Његова држава нема много везе са данашњом Европом у којој се поштују различитости и нема званичне религије. "Карло је за нас важан јер сачувао знање, чији значај прелази границе Европе. Он је сакупио набоље мислиоце на свом двору, кроз њих је до нас стигла античка култура", додао је Вајнфуртер.

На пример, Карло Велики је поставио темеље календара и писма којим се служи већина Европљана. Чувени фонт Тајмс њу роман највише личи на стил којим су се писала мала слова за време Карлове владавине. Његово наслеђе је свуда око нас, чак и у 2014. години, закључује Дојче веле.