Десети рођендан "Фејсбука"

Најпопуларнија друштвена мрежа Фејсбук основана је тачно пре десет година, 4. фебруара 2004. године, али ће тај интернет гигант - који је у протеклој деценији прикупио фасцинантних 1,23 милијарде корисника, што је једнако броју становника друге најнасељеније земље света - Индије, рођендан прославити скромно и опрезно пратећи будуће трендове.

Фејсбук је, међутим, све време и предмет контроверзи, првенствено због политике приватности и коришћења личних података корисника, а скептици постављају и питање његове будућности с обзиром на то да губи за друштвене мреже важне кориснике - тинејџере.

Креатор Фејсбука Марк Закерберг је, уочи обележавања десет година постојања најпопуларније друштвене мреже, рекао да им садашња величина и домет Фејсбука налажу већу одговорност пред светском јавношћу.

Пре десет година, "сећам се да смо имали прву верзију Фејсбука на Харварду, а ја сам тада рекао, океј, то смо урадили, а неко ће ово изградити за свет", присећа се Закерберг додајући: "Уопште нисам знао да ћемо то бити ми".

Закерберг није рекао како ће компанија обележити деценију рада, најавивши једино конференцију на којој ће говорити о глобалним трендовима.

Сајт, чија је вредност прошлог месеца процењена на више од 83 милијарде фунти, унео је првих година постојања више до тада непознатих опција на интернету.

Могућност да се слике размењују онлајн уведена је у октобру 2005. године, дугме за "лајковање" садржаја - које омогућава корисницима да изаберу статусе, постове и слике који им се свиђају - уведено је 2009. године. Исте године корисници су добили и сада веома популарни "њузфид" преко којег могу да прате све активности својих пријатеља.

Фејсбук је објавио да је остварио профит први пут 2009. године, а три године касније изашао је на берзу. Његова вредност је процењена на 104 милијарде долара, а нето годишњи профит у прошлој години био је 1,5 милијарди долара.

Та друштвена мрежа је, поред интернета, Википедије и Скајпа, један од најбољих примера за то како интернет омогућава "дисруптивне иновације", односно оне иновације које уводе значајне промене у систему, пише британски лист Гардијан.

Зашто је Фејсбук постао доминантан играч?

Попут интернета, Фејсбук је креација једног јединог даровитог визионара. Међутим, то није била прва друштвена мрежа, па је зато занимљиво да се истражи зашто је баш Фејсбук "испливао" као доминантан играч на том тржишту.

Кад се пре десет година Фејсбук тек појавио, многи су га поредили првенствено са сајтом Мајспејс, али оно што га је издвајало међу другим сличним сајтовима био је, осим техничке виртуозности његовог оснивача, и његов почетни ексклузивитет.

Наиме, да бисте постали његов члан, морали сте да будете студент једног од најелитних америчких универзитета - Харварда. Нешто касније се то проширило на друге универзитете у Америци, а на крају и на читав свет, али та почетна ексклузивност је много допринела привлачности сајта у очима нових корисника, који су желели да се придруже том "ексклузивном клубу".

Након што се отворио према корисницима из читавог света, за Фејсбук је почео да важи Меткалфов закон, према којем ће друштвена мрежа, што има више корисника, постати привлачнија за људе који размишљају о томе да јој се придруже.

Откад је почео незаустављиво да расте, Фејсбук је постао објекат грозничавих спекулација у финансијском и медијском смислу.

Вредност Фејсбука "у рукама" тинејџера

Пре него што је компанија изашла на берзу, спекулисало се углавном о вредности њених акција, а после тога се спекулације врте око тога да ли ће Фејсбук наставити да расте.

Медијске спекулације су читаво то време биле првенствено фокусиране на мистериозна бића позната као "тинејџери". Од када је усвојена теза да на раст Фејсбука највише утичу млади људи, за које је познато да су хировити и често мењају интересе, вредност акција Фејсбука расте или пада у зависности од тога да ли тинејџери показују да им је он више или мање досадио.

Најновија теза говори о томе да тинејџере одбија чињеница да њихови родитељи, па чак и бабе и деде, све чешће отварају налоге на Фејсбуку.

Према једном истраживању са Принстона, у наредне три године Фејсбук ће изгубити 80 одсто корисника. Та мрежа је, показују ти резултати, од јануара 2011. године до данас изгубила три милиона корисника старосне групе од 13 до 17 година, а забележена је и стагнација у свакодневном логовању.

Закербергов "социјални графикон света"

Најважније питање, међутим, није да ли ће тинејџери окренути леђа Фејсбуку, него да ли ће то што све више одраслих постају његови корисници резултовати остварењем Закербергове визије поседовања "социјалног графикона света", односно мреже онлајн друштвених конекција човечанства. Уколико се то оствари, наше друштво ће се наћи на потпуно непознатој територији, упозорава Гардијан.

Разлог за то јесте што је пословни модел Фејсбука једнак моделу америчке Националне безбедносне агенција (НСА). И једни и други користе надзирање и приватних и јавних активности појединаца на интернету како би извукли закључке о њиховом понашању.

НСА тврди да им то омогућује да уоче и спрече терористичке и друге незаконите активности, док Фејсбук тврди, мада углавном имплицитно, да интензивно надгледање онога шта раде његови корисници омогућава тој друштвеној мрежи да истовремено прилагоди своје услуге потребама корисника и да дође до прецизних информација које су потребне њиховим оглашивачима.

Та компанија је у три месеца закључно са 31. децембром 2013. године остварила приходе од 2,59 милијарди долара, што је чак 63 одсто више у односу на исти период претходне године.

То је фасцинантан податак, имајући на уму да је ту компанију пре само десет година основао један студент Харварда у својој соби у студентском дому. Али, поставља се питање шта ће се десити у наредних десет година, наводи Гардијан и истиче да се то не може знати.

Лист указује да, једнако као што људи углавном не знају да интернет и веб нису исто, будући да је интернет глобална мрежа, а веб само једна од услуга коју интернет омогућава, тако многи данас мисле да је Фејсбук једнако интернет.

Зато би требало да нас забрину Закербергова постигнућа, упозорава Гардијан, указујући на опасност да та друштвена мрежа потпуно прогута интернет.