Die Presse: Европска унија без Немачке!

Европска Унија таква каква данас постоји је грешка, идемо из почетка, али без Немаца, пише познати италијански филозоф Ђорђо Агамбен у свом есеју "Латинско право против немачке премоћи" објављеном у француском листу "Либерасион".

"Нови почетак" за Агамбена значи да наднационална интеграција треба убудуће да се одвија по моделима сродне културе, религије и животног стила, а не - економије.

Такозвани Латински блок (Италија, Француска, Шпанија) нема шта да тражи у заједничкој унији са Немачком, тврди Агамбен: тамо где Немци воде коло, латински (романски) народи су страно тело.

Како је Агамбен, иначе професор естетике на универзитетима у Венецији и Паризу, врло цењен на немачкој културној и јавној сцени, чекале су се реакције на тај његов програматски повик у стилу - или "ми" Латини идемо напоље, или Немачка.

Док је немачки недељни лист Цајт забринут због таквих теза, аустријски дневни лист Пресе прави вицеве на рачун Агамбена, али једнако тако и на рачун немачке и аустријске историје.

Шта то конкретно тражи Агамбен? Он уствари само препричава оно што је Деголу 1945. саветовао француски филозоф и политичар руског порекла Александар Кожев, илити Александар Владимирович Кожевников, у меморандуму "латинска империја", времену националних држава је одзвонило, савез држава је незаобилазна реалност, али само код блиских култура, истих религија и сличних језика.

Не само да је Кожев долазио из познате породице (сликар Василиј Кандински му је био ујак) и био угледни филозоф који је на париским факултетима тумачио Французима Хегела и Хајдегера, већ је од француског министарства за привреду био задужен и активно укључен у стратешко планирање нових европских интеграција, конкретно Заједничког европског тржишта и Европске економске заједнице, институција из којих се после развила ЕУ.

Ево шта је Кожев тада, пре 68 година, док је поражена Немачка још рашчишћавала рушевине и живела од помоћи дојучерашњих непријатеља, написао у свом Меморандуму: "Немачка ће ускоро постати најјача економска и политичка сила у Европи и деградирати Француску на улогу сателита."

Како Француска не може остати сама, јер, пише Кожев 1945, "више ниједна национална држава не може остати сама", она мора оформити савез са друге две католичке и латинске (романске) државе, Шпанијом и Италијом и истовремено се отворити према медитеранским земљама.

"Не само да нема никаквог смисла тражити од једног Грка или Италијана да живи и ради као да је Немац, него би то, чак и кад би било могуће, водило ка пропасти једне културе", писао је Кожев у прадскозорје рађања ЕУ. Његова порука: Вредни протестантски немачки дух ће нам свима доћи главе.

Агамбен сада тражи од политичких стратега у "латинским ЕУ државама" да се врате Деголовој литератури од пре скоро седам деценија, детаљно прочитају оно што поручује Кожев и размисле "како се те идеје могу пренети у политичку реалност".

Ако су немачки медији "забринути" таквим размишљањем једног италијанског филозофа, да ли то значи да би и Аустрија требало да се осети прозваном да има свој став, пита се бечки лист Пресе.

"Под вођством Париза, југ Европе би требао да покаже немачким протестантима где живи Бог - а где другде него у Француској! Француска има културу, Немачка само цивилизацију. Шта друго уопште остаје уједињеној романској империји, него да заједничким снагама маршира против протестантског Хегемона!" коментарише аустријски лист.

"Коначно да неко каже Швабама шта им следује! Они су још живели по пећинама и спавали на дрвећу као Хуни, док су аустријски владари управљали шпанским, италијанским и румунским провинцијама. А ако већ говоримо о империји, онда нам је потребна права, са француским смислом за ред, италијанским за част, шпанским за толеранцију и румунским за рад: све те вредности, плус још неколико православних и тевтонских живе уједињене у Бечу, иначе једином граду достојном да буде седиште Цара за Крај Света!" закључује Пресе.