Le Monde: Чека нас мрачна будућност

Амбициозна замисао јавног огранка ЦИА, Националног обавештајног савета (National Intelligence Council - NIC), јесте да на сваких пет година одржава заседање у циљу предвиђања развоја светских догађања у периоду од наредне две деценије.

На последњем састанку те врсте разрађена је својеврсна скица под називом 'Глобални трендови 2030', која се под руководством вашингтонских експерата припрема за објављивање непосредно након новембарских избора.

Овај први нацрт најављује техничку револуцију која прети да из корена промени међународне односе. Предвиђања покривају небројена подручја, почевши од генералног увођења генетски модификованих организама, преко тродимензионалног штампања и вештачког унапређења мождане активности, све до клонирања људских јединки. Како је 'Ен-Ај-Си' (NIC) уважио критике на рачун претходних извештаја, овога пута је саставио документ са акцентом на процесу еволуције Сједињених Држава као силе у свету који се константно мења.

Са 2030. годином као границом, 'Ен-Ај-Си' издваја најјаче тенденције које ће несумњиво обликовати међународни систем, а то су: снажење појединца (individual empowerment), демографски скок, расподела моћи (diffusion of power) и проблеми несташице енергије, хране и воде. Колико ће озбиљан утицај имати било која од ових константи зависи од кључних променљивих, које су, између осталог: глобална економија и руководство, оружани сукоби, технологија, и одлучујући фактор - улога Сједињених Држава. Оваква динамика дозвољава реализацију једног од три могућа сценарија за 2030.: назадовање (reverse engines), сарадња (fusion) или разједињавање (fragmentation).

Највероватнији од сва три сценарија је, и по мишљењу самих аутора, овај последњи. Неуједначен економски раст је тај који одређује прерасподелу светске моћи. Запад слаби, што иде у корист азијским државама, али читавој глобалној стабилности прете несталност тржишта и климатске промене. У оваквом 'разједињеном' свету, потпуно одсуство политичке воље за решавањем светских проблема засењује мултинационалне компаније и лако може довести до међудржавних сукоба. Чак и уколико је могуће избећи светске оружане сукобе, као на пример између Кине и САД, будућност света и даље виси о концу.

Сценарио назадовања предвиђа повратак у тзв. 'пред-амерички' свет, тј. у нестабилност прве половине 20. века и није ништа мање песимистичан. Будући да су Сједињене Државе већ довољно оптерећене сопственим проблемима регулисања буџета, више нису способне да играју значајну улогу на међународној сцени. Њихово повлачење постаје извор нестабилности, нарочито за земље у развоју, којима одговара доминантна улога САД. Геополитичка и етничка нетрпељивост у Азији и на Блиском истоку се потом великом брзином претвара у отворене сукобе, а све у контексту опште економске стагнације.

Дакле, будућност до 2030. године изгледа поприлично мрачно. Од сва три сценарија описаних у првом нацрту 'Глобалних трендова 2030', једини који је имало позитиван просто зрачи својом неизводљивошћу. Сарадња подразумева настанак новог света у којем би владао принцип братства, а који би предводиле Кина и САД. Кооперација две силе на технолошком плану могла би да уведе свет у златно доба међународних односа. Држимо палчеве да тако и буде.