Проф. Бауцaл: Ученици изгубили годину школовања због пандемије

УНИЦЕФ је радио обимно истраживање о утицају пандемије на породице и шта родитељи и старатељи мисле о томе колико је пандемија утицала на квалитет учења и знање које деца стичу од почетка пандемије.

Велики број родитеља сматра да је већина деце  мање мотивисана, чак 58 посто деце, верују, учи лошије него пре пандемије, док 35 одсто верује да уче исто као и пре.

Слабији квалитет учења посебно истичу високообразовани запослени родитељи и они из градских подручја. 

Чак 70 посто родитеља, чија деца имају од 7 до 12 година, морало је да учи са њима, а
40 постоје често помагало деци од 13 до 17 година, док само 22 одсто никада није помагало деци.

Професор Бауцал сматра да су родитељи у овом оцењивању били веома реални.

"Сви смо видели да се школство и образовање пореметило на наки начин и да су родитељи морали да се укључе у образовање своје деце и ови резултати су прилично добра слика онога што нам се дешавало у претходне две и по године", сматра професор Александар Бауцал.

Према његовим речима, можемо да се ослањамо на истражвања која постоје у свету и истиче Холандију јер су од почетка пандемије поставили студију коју су пратили у неколико таласа. Студијом је било обухваћено више од 350.000 ученика.

"Ако би ишли од претпоставке да ће ефекат на наше образовање бити идентичан оном у Холандији можемо да кажемо да су наши ученици за ове две и по године ефективно изгубили једну годину школовања. Ми као друштво за ту једну годину за основно и средње образовање уложимо милијарду и 200 милиона евра и то би био ефекат које смо као друштво изгубили", објашњава Бауцал.

Додаје да код нас постоје неки фактори због којих би могли да очекујемо и нешто неповољније резултате. Прво, Холандија је ушла у пандемију са много већим степеном дигитализације образовања због чега је њима прелазак на друге облике учења био много лакши и бржи и друго, они су били боље организовани па су изгубили мање дана школовања.

"Ми сада говоримо о неком просечном негативном ефекту, али тај ефекат неће бити једнак за све породице и сву децу. Знамо да ће период пандемије више погодити децу која живе у неповољнијим околностима, чији су родитељи нижег образовања, нека деца нису имала ни компјутер ни мирно место за учење", каже Александар Бауцал.

Сматра да смо у време пандемије имали прилику да научимо да традиционални модел образовања превазиђен и да мора да се мења из корена.

Модернизација образовања 

"Овде је јако снажна инерција и у друштву и међу наставницима, родитељима, ученицима и ми већ 20 година покушавамо да модернзујемо образовање али нам нешто не иде", наглашава Бауцал.

Према његовим речима тек ћемо осетити краткорочне и дугорочне последице пандемије на образовање. Краткорочне последице су да се деца поново навикну на редовно образовање, да сваки дан иду у школу, да часови трају 45 минута и то ће се, сматра, брзо средити

"Дугорочно је проблем што морамо да променимо из корена начин како деца уче јер када дете види шта се дешава у школи и како изгледа живот те две ствари су у дечјем уму потпуно различите. Из дечије перспективе образовање овакво какво јесте има мало смисла, ученици су демотивисани, онда се и наставници демотивишу јер раде са ученицима који не реагују на све оно што они деци пруже и онда се цео систем заглави у лошој бесконачности", поручује
проф. др Александар Бауцал са Филозофског факултета.