Грујчић: Ковид не сме да кочи дијагностику и лечење онколошких пацијената

Према подацима из 2018. године, од рака у Србији годишње оболи 40.000 људи, а битку са том болешћу изгуби око 30.000 пацијената. Наша земља је на првом месту у Европи и на другом у свету по стопи умирања од свих облика малигнитета. Због овако алармантног податка, пре два месеца покренута је Национална кампања "Нема чекања", а на иницијативу Форума онколошких пацијената, Удружења медикалних онколога Србије и уз медијску подршку РТС-а.

Циљ кампање је да се подигне свест грађана о значају превенције и појача апеловање на здравствене институције, да још више допринесу да дијагностика и лечење малигних болести буду што ефикаснији. Али и да се смање листе чекања на онколошке операције зато што је у здравственом систему готово све преусмерено на ковид режим рада, каже за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 проф. др Даница Грујичић, неурохирург, редовни професор на Медицинском факултету у Београду.

"Бројни пацијенти у Србији оболели од других болести остали су у сенци борбе против короне. Много је оболелих од канцера који чекају на операцију, а има и оних који још нису стигли да им болест буде дијагностикована. А док стигну може да буде касно, истиче Грујичићева.

Подсећа да смо 2020. године били у карантину и тада је био смањен број прегледа и интервенција.

"У тој борби против ковида смо можда заборавили на нековид пацијенте, а можда смо их и превише уплашили. Према податку интернет платформе (ИЗИС) у тој години смо изгубили око 25 хиљада онколошких пацијената", каже Грујчићева.

Указује на то да неки нису долазили на контролу због ограничених капацитета, неки због страха од короне.

"Они који су долазили да почну лечење су углавном већ били у колицима са поодмаклом болешћу када смо једино могли да им дамо палијативну и супортивну терапију како би им олакшали муке. Никакву активну, ни зрачење, ни хемиотерапију нисмо смели да им дамо, поготово не да их оперишемо, јер би то убрзало крај", наглашава директорка Института за онкологију и радиологију.

"На операцију рака дојке чека више од 200 жена"

Напомиње да тренутно само на операцију рака дојке чека више 200 жена.

Притисак на Институт за онкологију и радиологију Србије је велики, истиче Даница Грујичић додајући да је веома важно да онколошки пацијенти не чекају дуго на операцију, јер је онда и исход лечења неизвестан.

"Зато је важно да имамо добру опрему. Ми је имамо, али да бисмо скратили листе чекања радимо готово у три смене и због тога нам неки апарати 'испадају' из погона. Али, у овом тренутку немамо други избор", каже Грујчићева.

Према њеним речима, у рану детекцију рака би требало да се укључе и изабрани лекари којима би требало омогућити да пацијента директно упуте на хормонску анализу или на магнетну резонанцу. "То би растеретило терцијарни ниво здравства, а убрзало благовремено откривање болести и успешније лечење".

Наравно, истиче, не може се све урадити преко ноћи. "Деценијама се ништа није радило на реорганизацији државног здравства. А и патологија је била другачија и није било оволико малигнитета. Треба испитати ко је умро од ковида а ко од канцера. И колико је пацијената преминуло због прогресије своје основне болести уз ковид", казала је Грујичићева.

"Велика грешка што се не раде обдукције, није требало слушати СЗО"

Како оцењује, велика је грешка што нису рађене обдукције, јер би се, напомиње, много више знало и о ковиду и о механизмима дејства вируса.

Сматра да није требало слушати препоруку Светске здравствене организације. "Наша судска медицина је била спремна за то. Сада постоји једна хибридна сала где су форензичари потпуно заштићени".

"С друге стране, много теже је заразити се од преминулог пацијента него од живог ковид болесника", наводи проф. др Даница Грујичић и додаје да је упркос потешкоћама и пандемији држава много уложила у здравство – и у набавку опреме и запошљавањем младих лекара.

До пре неколико година се уопште није водило рачуна ко када иде у пензију. Дошли смо до тога да нећемо имати педијатре. Одговорно тврдим да је ово Министраство здравља много урадило. За последњих пет година је набављено 17 линеараних акцелератора, проширена је листа лекова о којој смо могли да сањамо када је реч о тешким малигним и другим хроничним и ретким болестима, каже проф. др Даница Грујчић.

Напомиње да пацијенти морају да буду одговорни и одлазе на превентивне прегледе, да воде рачуна о исхрани и физичкој активности.