Клацкалица између ефикасности и брзине – научници Хемијског факултета трагају за леком против ковида

Академик Радомир Саичић, професор на Хемијском факултету у Београду, рекао је да се на том факултету ради на пројекту који се бави развијањем лека против коронавируса.

"Први пројекат на којем радимо је 'smart repurposing', паметно пренаменовање. Реч је о томе да се, кад је реч о епидемији ковида, нађу нови лекови против њега. У овоме тренутку, практично, правих лекова против ковида нема, а развој новога лека траје седам, осам година, можда и више. Циљ је остварити то брже, да се пренаменовањем постојећих лекова може остварити бржи успех у том смислу", навео је академик Саичић.

Објаснио је да ту постоји "клацкалица између ефикасности и брзине".

"Ако искористите већ постојећи лек, мало је вероватно да ће он бити ефикасан за нову болест. Тако да ми крећемо од постојећих лекова, пренаменимо их, условно речено, за нову индикацију, за ковид, али истовремено трагамо за унапређењем тих структура, синтетишемо их, тестирамо и побољшавамо њихова својства да би у неком разумном периоду могли да понудимо и ефикасније кандидате за лек", истакао је академик.

Како лекови постају кандидати 

Говорећи о избору лекова који постају кандидати, академик Саичић је навео да се бира, између осталог, ретроспективном фармаколошком анализом, током које се посматрају дејства лекова, њихових споредних ефеката, пошто, како је објаснио, неки споредни ефекти у једном случају, могу бити жељени у другом.

"Када је реч о лековима, имате један ограничен број једињења која на велики број рецептора треба да делују и у природи постоје нешто што се зове привилеговане структуре. Једна одређена структура може да се уклапа у неколико различитих рецептора у организму. Отуд потичу та споредна, нежељена дејства", казао је академик Саичић.

Упоредио је однос лека и рецептора у организму са једним кључем који може да отвори више брава.

"У већим компанијама свака врата имају своју браву. Директор има паспарту кључ који отвара све браве. Ниже рангирани службеници могу да отворе по двоје, троје врате, а они на дну хијерархијске пирамиде, отварају само своја. Лекови су неки кључеви између, не отвара баш све, али није ни тако селективан. Наше је да дизајнирамо такав кључ који ће у организму отварати пожељна врата, а што мање одшкринути она која не желимо", објаснио је академик.

Блокада машинерије за производњу протеина 

Истакао је да је идеја тима који развија лек да се блокира машинерија за производњу протеина у организму.

"Вирус нема своје протеине, него се користи нашим организмом да их производи. Он, тако да кажем, преотме нашу ћелијску машинерију и производи те протеине. Процесирање угљених хидрата на први поглед није очигледно, део тог процеса. Ми блокирамо на неки начин тај процес и вирус спречавамо да користи нашу протеинску машинерију за своје потребе. То је потенцијална предност, јер ако циљате директно на вирус, као што чине вакцине, он мутира, прилагођава се томе и избегава нашу одбрану. Овде циљамо на домаћина којим се вирус увек мора служити", нагласио је професор Хемијског факултета.

Академик Саичић је рекао да ће лекови који се буду најбоље показали на анализама отићи на тестирање у Француску, у Институт "Пастер" и, ако се тамо покажу добро, онда постају кандидати за лек.