Данас је Први мај – како је пандемија утицала на положај радника

У знак сећања на дан када су радници у Чикагу 1886. године штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, обележава се Међународни празник рада – Први мај. И ове године је дочекан у сенци пандемије коронавируса и питања колико ће она утицати на положај запослених и њихова права.

Пандемија која траје више од годину дана, осим на здравље, највеће последице оставила је на тржиште рада. А какав је положај радника и колико се поштују његова права, грађани говоре различито.

Права радника у целом свету су на удару због пандемије, кажу у Савезу самосталних синдиката Новог Сада и очекују да ће се веће последице осетити у будућности.

"Ако гледамо да нам је све више прекарног рада, све мање уговореног рада колективним уговорима, све више облика флексибилног запошљавања, све мање оног рада на који смо ми навикли, рада за стално, чини ми се да су права радника угрожена, а они што је за мене јако лоше, то је да се сваким новим законом, и оно мало радничких права и даље дерогира", каже Владимир Гвозденовић из Савез самосталних синдиката Новог Сада.

У претходном периоду најугроженија су била права на коришћење годишњег одмора и зараду.

"Послодавци су углавном у време првог таласа када су били онемогућени да раде и када запослени нису долазили на рад због ванредног стања, урачунавали запосленима то време у годишњи одмор. У моменту, када је држава најавила субвенције послодавцима, послодавци су то искористили и чекали да на свој рачун приме те субвенције, па тек онда да зараду исплате радницима. Због чега је зарада каснила извесно време, не пуно, али је каснила", објашњава адвокат Сања Станић.

У неколико случајева које је водила, послодавци су запосленима забранили да користе боловање уколико нису развили тежу клиничку слику на обољење ковид 19. Синдикат каже да је због таквих ситуација битно да радник познаје своја права.

"Основно што је у вези безбедности и здравље на раду, а то је да радник може да одбије посао уколико му је угрожено здравље или безбедност на раду", истиче Гвозденовић.

Ипак, Гвозденовић каже да је у овом тренутку најтеже особама које раде без пријаве, а да је таквих радника сваким даном све више. Ипак, хвали помоћ државе у износу од три минималца и града који је издвојио више од 170 милиона динара помоћи за запошљавање и самозапошљавање.