Како да се изборимо са страхом и узнемиреношћу због короне

Ана Мирковић каже да је у овим тешким временима, када пандемија траје скоро годину дана, сасвим у реду бојати се.

"Постоје људи којима је страх неприхватљив и онда маскирају свој страх бесом, љутњом или неким другим обликом емоција. Мислим да је сасвим у реду осећати страх, јер нам се ово раније дешавало. Ми данас сви осећамо лебдећи страх и кад људи кажу имам спазам у грудима, мој савет је да будемо свесни да је то сада у реду, није у реду да дуго траје и свакако треба потражити стручну помоћ када осетите да вам цео систем више не функционише", истакла је Мирковићева.

Подсећа да је потпуно другачије било у марту, кад је пандемија била светски феномен, у односу на данас кад нам је неко близак заражен или у болници. Тада је узнемиреност већа, јер смо и сами угрожени.

"Ово је нешто што мали број људи може да изнесе и каже: остао сам ведар и позитиван. Ја сам оптимистичног карактера и до пре три недеље сам причала прележаћемо сви, онда се разболи колега, пратимо како је на респиратору, он оде, паднете у тешку тугу и депресију што је нормално, и онда схватите да нема лека од тако дуге неизвесности", навела је психолошкиња Мирковић.

Окружити се позитивним изворима енергије 

Она саветује да користимо позудане канале информисања и оне медије који дају кредибилне информације, као и да дозирано примамо информације о вирусу.

"Морамо да се окружимо изворима позитивне енергије, требало би да то свима буде породица, мама, тата, клинци, сестре, што више повратак природи, иако је децембар и природа није у свом најдивнијем издању, шетње поред реке, ако има мало сунца изложити се сунцу. Извори позитивне енергије су решење, и свако их има, неком су то серије, неком филмови, књиге, неком је то спавање, дакле, минимално пуњење нечим лепим и ведрим и нешто што вама дугорочно даје циљ", изричита је гошћа РТС-а.

Имајући у виду да поред болести, велики број људи страхује и од губитка извора финансирања, Ана Мирковић каже да ће многи морати да размисле о промени каријере.

"Ја срећем такве људе. До сад се бавио продукцијом у позоришту, али ту више нема посла, морам да радим нешто друго, то није и не треба схватати фаталистички, сваки изазов вам даје неку нову перспективу. Најгоре је бити летаргичан и препустити се и рећи ја не могу и нећу, сви можемо, само је питање да ли желимо да градимо ту другу прилику", верује психолошкиња.

Иако вакцина даје наду, људи не знају шта ће бити на пролеће и лето, и то ствара велику фрустрацију и узнемиреност. За добре мисли, међутим, не треба много труда.

"Сви се сећамо неког лепог догађаја и можемо да га замислимо у будућности, још кад смо окружени људима које волимо и о којима бринемо можемо да мислимо лепо и морамо да мислимо лепо" закључила је Ана Мирковић.