Који су проблеми онлајн наставе и зашто млађи основци још увек иду у школу

Старији основци од петог до осмог разреда и средњошколци, од понедељка наставу прате онлајн, док млађи основци, настављају да иду у школу и тако ће бити до почетка зимског распуста 21. децембра. Прелазак на онлајн наставу донео је нове обавезе и задатке директорима школа, који су током викенда изменили оперативни план рада и о томе обавестили запослене и родитеље.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић каже да је читав образовни систем поново показао адаптибилност која је преко потребна.

"Поред неких спорадичних кашљуцања, сам прелазак на онлајн модел наставе је протекао сасвим у реду", истиче Ружић и додаје да су школама упућена јасна упутства.

Каже да је било пар проблема у Чачку, где је дошло до самоиницијативног преласка на онлајн наставу и у млађим разредима основне школе.

"Школама препуштено да се организују како знају"

Председник Форума београдских гимназија Александар Марков каже да је школама препуштено да се организују како знају и умеју, у складу са својим капацитетима.

"Неке школе користе онлајн платформе за држање наставе, док у неким другим настава функционише слањем материјала", објашњава Марков.

Каже да је и само Министарство просвете у упутству школама дало могућност да се настава реализује на три различита нивоа.

"Мислим да је рано дати коначан суд да ли постоје проблеми или не. То ће постати јасније након ове прве недеље. Систем се још уходава и има разлике у доносу на март јер, бар када је реч о београдским гимназијама, имам утисак да је више њих прешло на наставу уживо", наводи Марков.

Истиче да није сагласан са министром Ружићем да су школама дата прецизна и јасна упутства.

"За средње школе није прецизирано колико траје час. Ја сада могу да претпоставим да је онај ко је састављао упутство имао идеју да испоштује аутономију школа. Када је реч о основним школама, ту је дословце написано да час траје краће од 45 минута, односно 45 минута, али су директори то схватили као час од 45 минута", објашњава Марков.

Каже да је образовни систем у претходном периоду постављен тако да влада страх.

"Систем је централизован у потпуности, по закону је министар тај ко поставља и смењује директоре и директори се плаше за своју функцију и онда иду на ону сигурнију варијанту", истиче Марков.

Сматра да је проблем и што држава није обезбедила једну националну платформу, па школе морају да се сналазе како знају и умеју, поготово оне које немају регистровцан домен, па не могу да користе "Гуглову" платформу за учење на даљину.

"Корона није код нас присутна од септембра. Она је присутна од марта и било је довољно времена да се припремимо. Очекивали смо много од лепог времена и од сунца. Охрабривали су нас да ћемо имати бољу ситуацију, али то се нажалост није десило", каже Марков.

"Највећи проценат школа оспособљен за рад"

Министар Бранко Ружић подсећа да се налазимо у ванредној ситуацији и истиче да је највећи проценат школа оспособљен за онлајн наставу.

Каже да је један вид наставе на даљину и наснимљени материјал који се емитује на РТС Планети.

"Не користи се само у Србији Гуглова платформа, користи се планетарно. Немојте да правимо од тога фаму. Сасвим на задовољавајући начин, у датим околностима, то функционише. План јесте дигитализација образовања, не због короне, него због потребе да пратимо трендове и четврту индустријску револуцију", наглашава Ружић.

Када је реч о трајању часова, Ружић каже да је директорима остављена аутономија да организују образовни процес на начин на који сматрају да је адекватан у датим околностима.

"У Србији имамо 1.700 основних и средњих школа. Ако не оставите један шири оквир, онда је много теже применити упутство. Папир трпи све, али живот тече на другачији начин",објашњава Ружић.

"Ризикују се животи просветних радника"

Потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије Звонимир Јовић сматра да и млађи разреди основних школа треба да пређу на онлајн наставу из више разлога.

"Први разлог је однос државе према просветним радницима. Сматрамо да, када ученици и њихови родитељи имају право да бирају да ли ће деца да иду на наставу или уче онлајн, да то право треба да имају и наставници", истиче Јовић.

Каже да се сада ризикују животи и здравље просветних радника.

"У овом тренутку, имамо 133 ковид позитивна учитеља, 137 у изолацији. Позитивно је 147 ученика, а око 1.400 је у изолацији. Број се свакодневно повећава", наводи Јовић.

Каже да нема основа да учитељи буду издвојени, а да школа није место где се врши чување деце, па то није разлог да млађи основци остану у школама.

"Вртићи су задужени за чување деце, мада и ту има образовног рада, али ако хоћете да неко чува децу, онда је потребно ангажовати дадиље које се тиме баве", каже Јовић.

"Деца до 10 година немају рецептор који везује вирус за ћелију"

Епидемиолог и члан кризног штаба Бранислав Тиодоровић подсећа да је струка учила о корони током целе епидемије.

"Имамо доказе да деца до 10 година немају рецептор или немају у довољној мери рецептор који је неопходан да би се вирус везао за ћелију. То је врло важна чињеница која је довела до тога да можемо овако одлучивати", објашњава Тиодоровић.

Каже да је исту препоруку дала и Светска здравствена организација - да деца треба да иду у школу јер у том узрасту не псотоји велика опасност од заразе.

"Свако правикло има изузетак. Деца која имају астму или честа запаљења плућа могу бити у проблему. Сва остала деца не. То је став педијатара", наглашава Тиодоровић.

Истиче да је то медицинско објашњење зашто млађа деца још увек иду у школу, али да постоји и педагошко и психолошко објашњење, односно да је за децу у том узрасту важно да буду у школама.

"Школске службе које постоје у сваком округу веома добро сарађују са нашим заводима и институтима за јавно здравље. Имамо дневну размену информација и тачно знамо које школе су у проблему. У том случају само оне прелазе на онлајн наставу и то је разрађен механизам који добро функционише", истиче доктор Тиодоровић.

"Студенти и професори се боље снашли у овом семестру"

Кризни штаб и министарство просвете су препоручили и факултетима да пређу на онлајн наставу.

Председница студентске конференције универзитета (СКОНУС) Маргарета Смиљанић каже да је сваки факултет доносио одлуку да ли ће наставу спроводити онлајн, комбиновано или уживо.

"Могу да кажем да су се и студенти и професори боље снашли у овом семестру. Настава је доста квалитетнија организована. Сада имамо апсолвентске испитне рокове и редовно се одржавају", истиче Смиљанићева.

Каже да се већ за јануарски и фебруарски испитни рок студенти надају повољнијој епидемиолошкој ситуацији.

"У сарадњи са Министарством просвете и управама факултета, организоваћемо их тако да студенти не буду оштећени и да савладају градиво на што бољи начин", каже Смиљанићева.

Подсећа да се испити морају полагати у зградама факултета, док колоквијуми могу и онлајн.