Како се обрачунава плата кад се одсуствује због ковида

Олга Вучковић Кићановић каже да је страх велика непознаница и да јој се за савет јављају и послодавци и запослени. Истиче да је веома тешко направити баланс између профитабилности и одрживости посла у овој ситуацији с једне и с друге стране права запослених.

Гостујући у Београдској хроници објаснила је да Закон о раду у члану 42. прописује рад од куће, али да је он у потпуно другом смислу конципиран зато што је био предвиђен као један консензуз, као договор послодавца и запосленог.

"Ово је под принудном нормом, без обзира да каже послодавац или државни орган параметри су потпуно другачији. То је уговорни однос како се договоре тако и функционише. Међутим,  пошто овде послодавац има једну императивну одредбу, једно решење којим шаље запосленог на посао врло је добро да напише моделе како треба радити, колико траје радно време, који је период доступности, шта са средствима....", указала је Вучковић Кићановић.

Наглашава да би требало у потпуности поштовати Закон о раду, али и прилагодити тренутној ситуацији. Наводи да послодавац може да донесе решење у којем би требало да одреди период у којем запослени ради од куће, када мора да буде доступан, као и да назначи да ће користити сопствена средства и на који начин ће му их надокнадити или да ће раднику сервисирати средства.

Додаје да нема много замерки ни запослених ни послодаваца, као и да је све ствар организације и да је врло битно да послодавац прецизира права и обавезе запосленог док ради од куће.

"Послодавац нема право да зове запосленог ван радног времена исто као што нема ни у нормалним околностима, значи права су иста. Али исто може да се договори да му буде доступан у дужем периоду јер је све флексибилније", објашњава Вучковић Кићановић.

Шта ако сте болесни и не можете да радите од куће?

Поставља се питање шта ради запослени у ситуацији када је био у контакту са зараженим, нема симптоме и ради било од куће или ван ње? Вучковић Кићановић сматра да је најлогичније да уколико радник има оболелог у домаћинству, узме дознаку свог члана и да је достави свом послодавцу, да би га на основу тога ослободио од посла.

"Е сада је проблем како то платити, јер то није боловање али с друге стране запослени је одсутан. По мени је то најнормалније да је то принудни одмор који се плаћа 60 одсто од зараде. Е сад и ту имамо једну колизију, Закон о раду предвиђа 60 посто а Закон о здравственом осигурању 65 посто. Можете да замислите ако једном послодавцу оде десет запослених велика му је разлика да ли је 60 или 65 посто. По мени је кровни Закон о раду и треба да иде 60 посто", сматра Вучковић Кићановић.

Колика је плата када је радник болестан од ковида

Наводи да је, уколико је радник болестан и остаје код куће плата 65 посто од зараде, с тим што послодавац може дати и већу зараду која иде чак и до 100 посто. На пример, како је рекла,  Јавна колективна предузећа су колективним уговором одредила 100 посто.

Мисли да је ситуација тешка али да су онда с друге стране дискриминисани људи болесни од рака, леукемије и од других тешких неизлечивих болести који, како је истакла, ипак раде тако да не зна колико је економски оправдано да се добије 100 посто зарада.

Додаје и да доста запослених у Јавном сектору који су болесни од ковида добије 100 посто плату док су људи у приватном сектору потпуно дискриминисани.

"Јако је тешко једном послодавцу препорука владе дај 65 посто. Одлично, ја ћу дати колико ме обавезује закон а ви ми дотирајте још колико треба, јер синдикати желе да се добије 100 посто", указује Вучковић Кићановић.

Да ли је мобинг што сад сви морају да раде све

У нормалним околностима радити туђи посао јесте мобинг, међутим, Вучковић Кићановић сматра да је у оваквим специфичним условима када је послодавац послао из економских разлога на плаћено одсуство на пример једну трећину запослених, то једна лојалност обавити послодавцу све што треба.

Саветује да би требало да се уреди ситуација што је више могуће, јер како је рекла, највише нас плаши неизвесност.

"Сам послодавац би требало да у решењу, када шаље запосленог кући, уреди како ће изгледати посао. Што се систем боље уреди то ћемо имати мањи страх", закључила је Олга Вучковић Кићановић.