Време короне – посебно оптерећење за депресивне

Не ради се само о страху од заразе и болести. У међувремену знамо да строже мере против ширења пандемије или нови локдаун значе прекид нашег уобичајеног живота, забринутост због радног места и финансијских проблема или да више готово уопште не можемо да виђамо пријатеље и родбину.

Многи се осећају изоловано и усамљено, свет је застрашујуће мали и без задовољства, недостају дружења и одлазак на културне или спортске приредбе, досађујемо се или патимо због премало кретања или заједничког живота на скученом простору.

Оно што је за све људе тешко подношљиво, за депресивне особе је још веће оптерећење. Оне се, додуше, ништа више не плаше заразе него остали грађани (43 одсто према 42 одсто). Али оне локдаун доживљавају као знатно веће оптерећење него психички здраве особе (74 одсто према 59 одсто). 

Тако депресивне особе скоро двоструко више пате због недостатка структуре у свакодневици. У кућној изолацији премало се крећу (80 одсто према 62 одсто) и у поређењу с осталима чешће и дању остају у кревету (48 одсто према 21одсто).

То показује четврти Немачки барометар депресије фондације "Немачка помоћ у депресији", која се залаже за боље старање о људима оболелим од те болести и покушава да помогне у смањењу броја самоубистава. 

За овогодишњи барометар у јуну и јулу испитано је 5.178 особа између 18 и 69 година.

Јаче депресије због недостатног кретања

"Људи оболели од депресије су без наде и исцрпљени. Недостатак структуре у свакодневици повећава ризик да те особе остају у кревету превише размишљајући. Дуго време у постељи може још више да појача депресију. И тако почиње зачарани круг", каже Улрих Хегерл, председник управе фондације "Немачка помоћ у депресији" и професор на Универзитету Гете у Франкфурту на Мајни.

"Насупрот томе, ускраћивање сна је поступак у лечењу депресија. Kада се људе у клиници замоле да другу половину ноћи остану будни, онда више од 60 одсто њих на сопствено изненађење примети да се изненада осећа боље и да вишенедељна депресија слаби. Али само до идућег сна", објашњава Хегерл.

Испитивања фондације "Немачка помоћ у депресији" показала су у првим недељама локдауна да мере за сузбијање ширења короне и кућна изолација посебно тешко падају оболелима од депресије.

Тако су испитаници изјавили да се осећају усамљено и изоловано (73 одсто депресивних у односу према 34 одсто психички здравих особа), да често много размишљају (89 одсто према 41 одсто), да им недостаје унутрашњи подстицај (84 одсто према 39 одсто), да лошије спавају (63 одсто према 26 одсто), да су се повукли у себе (67 одсто према 43 одсто), да се досађују (55 одсто према 33 одсто), да су забринути због своје пословне будућности (41 одсто према 28 одсто), да друге људе доживљавају као безобзирније него раније (57 одсто према 40 одсто). 

Осим тога, оболели су чешће него раније доживљавали сукобе и свађе (43 одсто према 18 одсто).

Лошија нега психичких болесника због короне

Строге мере против короне ишле су и на штету лечења, које је у првом локдауну било прекинуто код сваког другог оболелог, а код сваког десетог чак није дошло до планираног боравка у клиници. 

Лошија медицинска нега "погађа милионе људи, ми имамо 5,2 милиона погођених у Немачкој. А када 56 одсто испитаника с депресијом изјави да се њихово лечење погоршало и да су важне терапије отказане, онда је то нешто што изазива велику забринутост. Јер тада може да се догоди да мерама изазивамо више штете него користи", истиче Хегерл.

"Исти проблем имамо и на другим подручјима медицине, да људи прекасно иду код лекара након срчаног или можданог удара. Не сме се сузити поглед на догађаје око заразе, јер иначе се неће ништа научити и правиће се грешке када дође идући талас грипа, јачање короне или неки други вирус. Ту недостаје отворена дискусија", упозорава Хегерл.

Може ли медицина на даљину да замени директан разговор?

Депресивним особама потребни су партнери за разговор како би се боље носиле са својом ситуацијом. У складу с тим, лекари и психотерапеути понудили су још више терапија путем видеа или телефона, што у Немачкој плаћа здравствено осигурање. 

Ту понуду прихватило је око 14 одсто пацијената. Велика већина њих била је задовољна.

Али већина пацијената користи дигиталне понуде пре свега за договор око термина посете, наручивање рецепта или пријаву боловања.

Дигиталне понуде многим оболелима не могу да замене директан разговор – само 44 одсто пацијената прихватило би дигиталну психотерапију.

Са једне стране, 58 одсто грађана је живот за време првог локдауна сагледало и са позитивне стране: рецимо, више времена за породицу, свесно доживљавање пролећа. С друге, код депресивних особа, само трећина њих доживела је и позитивне стране локауна.

Улрих Хегерл саветује: "Нису само депресивне особе сада у тешкој ситуацији. Треба научити изаћи на крај с том ситуацијом. Има људи који су то претворили у нешто позитивно и уочили шансу у кризи. Можда су нешто ново испробали и сагледали нешто добро". 

Многи људи кажу да су поново почели да се баве старим хобијем, да су то својеврсно успоравање доживели као нешто угодно. Да су се поново концентрисали на битно, оживели стара пријатељства.