Прича о вакцини против ковида спласнула, национални саветник за здравље објашњава зашто

У Србији је два пута више заражених короном него у понедељак. Из света вест да се Доналд Трамп из болнице вратио у Белу кућу. Британски премијер Борис Џонсон изјавио је да је тешко поднео ковид, јер је имао вишак килограма када се разболео и зато је, када је оздравио, отишао на дијету.

После две руске, оксфордске, кинеске, америчке, нико више ништа не говори о вакцини. Да ли се затишје поклопило када је привремено обустављен рад на оксфордској вакцини?

Гостујући у "Београдској хроници", Драгослав Поповић, национални саветник за здравље, рекао је да се помно прате сва испитивања квалитета и безбедности вакцине, тако да вакцина која дође буде што бољег квалитета и да задовољава све оне стандарде који су неопходни.

"У овој причи важан је био престиж па је прича отишла у политику: ко ће бити први који ће наћи решење за пандемију, заиста нико није поштеђен, као Борис Џонсон или Трамп, који су вероватно мислили да их телохранитељи штите од вируса, што није истина", рекао је Поповић.

Каже да постоје два главна разлога зашто је ова прича мало спласнула: схватили смо да, ако се вакцина буде дистрибуирала само богатим земљама, нећемо успети да зауставимо пандемију и спречићемо смртност за око 33 одсто, а ако се равномерно расподели по целој планети – то ће бити 61 одсто.

Важније од свега је, како истиче Поповић, да се формирао јаки савез који је преузео задатак да обезбеди ефикасну вакцину свим земљана на свету. Механизам је основан да би био баланс том неком вакциналном национализму, сматра стручњак Уницефа за вакцине.

Задатак је врло амбициозан: да се откупе најмање две милијарде вакцина и да се поделе у 184 земље, колико их је укључено у тај механизам.

Сигуран је да ће се то достићи до краја идуће године, и да је то је разлог затишја.

У трку за вакцину кренуло 200 института, сада је девет кандидата  

У трку за вакцину је кренуло више од 200 различитих института, тражили су бољу позицију, сад се свело на девет кандидата за вакцину који улазе у озбиљну фазу.

Говорећи о сезонској вакцини против грипа, каже да је у овој ситуацији короне још важније да они који имају било који здравствени проблем или су старији од 65 година приме вакцину против грипа.

"Не желимо да у наредних шест месеци, када нас очекује иначе респираторне инфекције, људи поред ковида оболевају и од грипа", рекао је он.

"Ова ситуација није опасна, онај ко је здрав као дрен нека сачува вакцину за некога ко је слабијег здравља, њему та вакцина више треба", рекао је саветник.

"Нема потребе да се мења календар вакцинације деце" 

Говорећи о вакцинацији деце и одзиву, каже да у првом делу, када смо имали ванредно стање, и када је кретање и приступ здравственим установама био ограничен, вакцинација је пала.

Додаје да се отварање поклопило са једним срећним моментом: сада креће упис у школе и предшколске установе и за то је било потребно да деца добију лекарско уверење о вакцинацији, тако да су у том кратком периоду, уз те лекарске прегледе, лекари могли да подигну вакцинацију на задовољавајући ниво.

"У првих шест месеци имамо пад 10–15 одсто, зависи о којој вакцини говоримо, то није мало, он ће се наставити у наредном периоду, и оно што желим да кажем – не постоје разлози да се вакцинација не обави, осим ако дете није баш тог дана болесно", каже Поповић.

"Нема потребе да се мења календар вакцинације у редовној вакцинацији, до краја године успећемо да надокнадимо заостатак, не можемо пребацивати за идућу годину. Идуће године, ако будемо имали вакцину против ковида, имаћемо посла преко главе", закључио је Поповић.