Како изгледају промене на плућима ковид пацијената и колико се брзо развијају

Радиолог из Центра за радиологију Клиничког центра Србије доктор Бојан Банкo каже за РТС да je цела пандемија дијагностичку радиологију ставила у само срце, јер сваки пацијент који се лечи од ковид инфекције је урадио најмање један радиолошки снимак, а то су најчешће рендген и скенер.

На питање када се ради рендген, а када скенер, доктор каже да су то две потпуно другачије методе.

"Може се рећи да на првом месту рендген буде примарна, односно иницијална метода. Међутим, мана саме радиографије је што она има ниску сензитивност. Студије су показале да је она негде око 60 одсто. У преводу то значи да, на пример, код неких почетних промена на плућима код ковид инфекције се упалне промене неће видети", рекао је Банко.

Указао је да рендген има своје место, јер може да открије код великог броја пацијената упалу, а помаже и да се прати да ли је касније дошло до погоршања или одређене регресије болести.

"Фокус је на скенеру. То значи да је сам скенер метода избора. Постоји неколико група пацијената који имају индикације за скенер. На првом месту то су они људи који имају потврђен коронавирус пи-си-ар тестом и клиничке симптоме и њима се свакако ради скенер", истакао је Банко.

Указао је да су на другом месту људи који имају неку благу клиничку слику, постоји сумња, али имају неке удружене болести као што су неке друге респираторне инфекције, кардиоваскуларна обољења, гојазност, онколошки пацијенти, дијабетес. "Тим пацијентима треба урадити скенер зато што се показало да је код ових пацијената већа прогресија ковид инфекције", додао је Банко.

"Трећа група пацијената су они људи који немају неку клиничку слику, али су били у некој епидемилошоки ризичној зони. То значи да је неко њима најближи оболео или у средини у којој су се кретали", додао је доктор.

Како изгледа снимак ковид пацијената

Када се погледа снимак ковид пацијената слика је подељена на типичну и атипичну.

"Најчешће се ради о вирусној пнеумонији која се јавља обострано на плућима и то најчешће у доњим деловима, позади. То су најчешће као млечно стакло, једна опна са танким септама и то је неки почетни ниво. Касније долази до задебљања ткива плућа односно интерстицијума", истиче Банко.

"Како одмичу дани, важно је рећи да су само дани у питању, интерстицијум се задебљава, стварају се зоне консолидације и тамо негде после 12, 13 дана и ожиљне фиброзне зоне које се не могу репарирати", додао је Банко.

Објаснио је и колико се брзо развијају промене.

"Првих три до четири дана то је та почетна фаза када могу бити само врло дискретне промене на плућима или их уопште не мора бити. У тој некој фази од четвртог, петог дана до осмог стварају се та млечна стакла, почињу те зоне консолидације. Ако пацијент не почне са симптоматском терапијом, односно терапијом која се даје да помогне нашем имуном систему да се избори са тиме, онда од деветог до 13. дана имамо озбиљне ожиљне зоне, изражену консолидацију односно згрушавање ткива плућа, а после 14. дана и фиброзу плућа што је заправо крајњи стадијум те болести", рекао је Банко.

Због тога истиче да је важно јавити се са првим симптомима, као и да је велика разлика да ли ћете доћи другог, трећег или шестог, седмог дана.

Када се ради рендген, када скенер, а када магнетна резонанца 

Када је реч о стандардној дијагностичкој процедури, Банко објашњава када се примењује која радиолошка метода.

"Радиографија и ултразвук су најмање што ћете добити када легнете у боницу. Рендген плућа, ултразвук стомака то су неке основне методе које ако их гледа добар радиолог могу много тога да кажу", рекао је доктор.

Најчешће се у највећем броју ситуација допуњује дијагностика скенером или магнетеном резонанцом.

"То су потпуно две различите методе, скенер има ту изузетно просторну резолуцију где у кратко време може да се сними већи део тела. Са друге стране, магнетном резонанцом меко ткиво ми можемо да видимо у ситне детаље слојеве ткива, па да покажемо до ког дела се одређена промена проширила и на тај начин ћемо лекару који вас лечи рећи на који начин ће вас лечити", нагласио је Банко.

На питање да ли су ове методе ризичне, тј. која највише зрачи, Банко каже да методе као што су обичан рендген или скенер имају јонизујуће зрачење.

"Оно јесте штето, али штетно је ако се често снимате или се често раде. Један ренгден плућа има зрачање један, два милисилверта, а скенер плућа има седам. Међутим, то не искључује примену, ако постоји индикација за скенер плућа или абдомена, без обзира на зрачење то се мора урадити и та количина зрачења неће вам наудити. Наудиће вам ако то радите у више дана или доста често", рекао је доктор.

Објаснио је да магнетна резонанца ради на потпуно другачијем принципу и да она апсолутно нема штетно зрачење. "То значи да пацијенти могу да се снимају колико год, више пута недељно ако постоји потреба", додао је Банко.

Ко не сме да ради магнетну резонанцу 

Указао је да постоје неке контраиндикације када пацијент не сме да уђе у то магнетно поље и ради магнетну резонанцу. "На првом месту ту су метални предмети које пацијенти у себи имају. Многи пацијенти од неких саобраћајних незгода имају то у себи", додао је доктор.

Указао је да су неке студије показале да чак и ти пацијенти могу радити магнетну резонанцу, јер се око тог страног предмета фирмира јако фиброзно ткиво које магнетно поље не може да помери.

"Тако да је ту танка линија да ли они са металом могу или не. Не постоји неки колективни став, то је индивидуална одлука лекара", рекао је Банко.

Поред тога, пацијенти који не смеју радити магнетну резонанцу су они са ушним и очним имплантима, као и пејсмејкерима.

"Иако пејсмејкери нове генерације данас су компатибилни. Од пре неколико година ми снимамо пацијенте са пејсмејерима новије генрације који могу ући у магнетно поље", рекао је Банко.