Новозеланђанин штрајкује глађу у карантину, не дају му да буде уз оца на самрти

Курт Лендорф, Новозеланђанин са тренутним боравиштем у Аустралији, започео је штрајк глађу јер су власти његове домовине одбиле захтев да период изолације проведе уз оца који има рак. Срамота ме је што сам Новозеланђанин, рекао је Курт.

Пре четири дана Курт Лендорф је стигао на Нови Зеланд, након што је сазнао да се стање његовог оца који болује од рака погоршава. Каже да је вакцинисан, да је прележао ковид 19 и да је два пута за три дана имао негативан пи-си-ар тест.

Према правилима Новог Зеланда, мора да проведе 10 дана у државном карантину, односно хотелу предвиђеном за то, а којим управља војска.

"Мој отац је супермен, очекивао сам да ће живети 100 година, тако да сам био очајан када сам сазнао да се са своје 72 године суочава са крајњим стадијумом рака", рекао је Курт.

У петак је сазнао да се стање његовог оца Деса погоршало.

"Такође сам схватио да морам ја нешто да урадим, па пошто нисам имао много избора, покренуо сам штрајк глађу. Желео сам да виде да сам озбиљан и да ми дозволе да проведем период изолације, који је сада још шест дана, на имању мог оца, уз његову постељу", рекао је Курт, истичући да ће урадити све што је до њега да поново види оца.

Власти су му одобриле једну посету, која би могла да му буде и последња, пише НЗ Хералд. Међутим, нико га још није контактирао тим поводом.

Каже да 50 сати није ни јео ни пио и да функционише захваљујући адреналину. Навео је и да су га звале медицинске сестре да провере како је, али да нико није дошао да га прегледа.

Нећу се зауставити док не добијем оно што хоћу, рекао је Курт Лендорф, додајући да га је срамота што је Новозеланђанин: "Срамота ме је што сам Новозеланђанин. Једва чекам да на аеродрому у Бризбејну бацим свој пасош у канту за ђубре".

Захваљујући строгим правилима на Новом Зеланду, ова земља одолева пандемији. Ипак, живот на острвима је далеко од нормалног. Тако је и премијерка Џасинда Ардерн одложила своје венчање и навела да други осећају много теже последице.

"Ја нисам другачија од, усуђујем се да кажем, хиљада других Новозеланђана који су осетили и много теже последице пандемије, од којих је најстрашније када не можете да будете са својим вољеним који је тешко болестан. То далеко надмашује тугу коју ја осећам", рекла је премијерка.

Насловне стране светских медија прошле недеље је заузела и прича трудне репортерке која је морала да се обрати талибанским властима како би јој помогли, пошто због строгих карантинских правила није могла да се врати кући.