Бесплатно тестирање и плаћен карантин – шта још туристи могу да пожеле

Тврђава Канари – сигурно место за све који одлуче да посете ова острва упркос пандемији коронавируса. Такву "разгледницу" власти шпанског архипелага у Атлантском океану већ више од годину дана шаљу у свет. Тачније, у Европу, од чијих је грађана туризам бујао протеклих година.

Први случај коронавируса у Шпанији откривен је код немачког туристе, и то баш на Гомери, једном од осам насељених острва. Ипак, Канари су током већег дела прошле године бележили знатно нижу стопу заражавања од других шпанских региона.

А посетиоцима су гарантоване и посебне погодности.

"Били смо пионири у предлозима да се све прилагоди и израде протоколи како би туристи могли сигурно да се врате. Сем тога, били смо и једна од првих дестинација на свету која је увела додатно покриће у полиси за путовања, која покрива карантин туриста на Острвима. Тиме се туристима, и шпанским и страним, гарантује да ће им у случају да оболе од ковида-19 бити покривени медицински трошкови, санитарна репатријација и продужетак боравка у случају да због позитивног резултата морају да поштују меру обавезног задржавања", каже Хосе Хуан Лоренсо, директор владиног бренда "Туризам Канарских острва".

Како би мотивисали туристе да не одустају од одмора, поједини хотели омогућили су бесплатно тестирање за све госте.

За разлику од многих европских држава у којима је обавезан пи-си-ар тест, међу којима је и Србија, туристи из мање ризичних земаља на Канарска острва могу ући и са антигенским тестом.

Међутим, у односу на нашу земљу, у коју су добродошли путници из било ког дела света, на овом шпанском бисеру примају само госте из Шенген зоне и још неколико држава са којима је постигнут узајамни споразум – Аустралија, Кина, Јужна Кореја, Тајланд, Сингапур...

Напори шпанских власти да за Канаре обезбеде европску етикету "сигуран коридор" нису уродили плодом. Земље без чијих држављана практично нема туризма на Канарским острвима – Британија и Немачка, са првим повећањем броја заражених ставиле су Острва на црну листу.

И то пред божићне празнике – на сам почетак зимске сезоне од које се очекивало да спасе туризам од колапса.

"Можете доћи, али ако по повратку морате да имате пи-си-ар тест и морате у карантин две недеље, онда нећете ни долазити. На пример, имате две недеље одмора и у те две недеље планирате једну недељу на Тенрифама и две недеље код куће – нећете доћи, остаћете код куће", каже Енрике Талг, власник хотела "Тигаига" у Пуерто де ла Крузу.

Катанац на хотелским бравама

Породични бизнис који су Енрике и његова сестра наследили од деде задобио је први јачи ударац у марту прошле године. Шпанија је тада увела један од најстрожих локдауна. Хотелима и ресторанима је забрањен рад, а радници су послати кући.

Ни после више од годину дана нису успели да стану на ноге.

"Једна зграда са 80 соба затворена је од прошле године, већ 14 месеци. Другу зграду са 35 соба отворили смо у августу, али имамо веома мали број гостију, максимална попуњеност је у просеку 20 одсто. А у овом периоду пре пандемије били смо попуњени 90 одсто, то је шпиц сезоне", наглашава власник "Тигаиге".

Упитан шта је највише утицало на то – строге мере, страх од заражавања или затворене границе, Енрике каже – комбинација сва три фактора, али и неизвесност.

"То је најгоре. Ни ви ни ја не знамо шта ће се догодити следеће недеље, сутра, следећег месеца и због тога су сви одустали. Неизвесно је шта ћете моћи да радите и када ћете то моћи", објашњава Енрике.

То сматра и Бруно Кореа, један од четири власника породичног хотела "Рајски парк" (Paradise Park), који је од Нове године затворен.

"Нажалост, шта год да су чиниле наша локална и централна влада, једноставно није било довољно. Углавном због чињенице да су се наша главна тржишта, као што је Уједињено Краљевство и Централна Европа, усредсредила на борбу против епидемије у својој земљи и ограничења су се готово свакодневно мењала", истиче Бруно.

Маска на лице и слободно шетај

Према подацима шпанског Министарства здравља, ситуација на Канарским острвима је, на основу седмодневне стопе заражавања, боља него у Србији, али и за 50 одсто боља него у остатку Шпаније.

Кретање међу острвима је дозвољено, а јавни превоз нормално функционише.

Ресторани, кафићи, биоскопи – све ради углавном до 23 часа. Физичка дистанца је обавезна, а у групи не може бити више од четири до шест особа, у зависности од епидемијске ситуације на одређеном острву.

Маска се носи свуда, али ако се сунчате на плажи или бисте да се бућнете у мору, није вам потребна. Када јесте?

"Требало би да је узмете ако сте заједно са групом људи или ако идете само у шетњу. Физичка дистанца је и даље обавезна, али људи су то прихватили као природно, како би сачували своје здравље", каже директор канцеларије за туристички маркетинг.

Канарска острва су међу првима рекла "не" намери власти из Мадрида да на целој територији Шпаније уведу обавезну маску и на купалиштима, без обзира на дистанцу.

"Мислим да смо пронашли равнотежу у пружању сигурности, али да вам се притом не чини да свој годишњи одмор проводите у операционој сали", додаје Хосе Хуан Лоренсо.

А баланс између очувања здравља и нормалног живота, чини се, био је добар избор.

"Сада у хотелу имамо држављане разних европских држава – из Естоније, Чешке, Француске, велика је разноликост гостију. И они кажу да им је овде много боље за живот него код куће. На пример, у Немачкој доскора нису могли да иду нигде. А овде на Тенерифама морамо да носимо маску и можемо да изађемо, да одемо у ресторан... Живот иде даље", објашњава Енрике Талг.

То потврђује и прошлогодишња анкета о потрошњи туриста, у којој су се гости позитивно изјашњавали о спроведеним мерама. Најбоље је оцењен смештај – скоро 80 одсто испитаних сматра да су хотели урадили добар посао.

Да ли се исплатило

Ипак, није свака статистика добра. Према броју долазака, прошле године је Острва посетило нешто више од 4,5 милиона туриста. То је само тридесетак одсто у односу на годину пре пандемије, када их је било више од петнаест милиона.

Ако упоредимо са Београдом, који такође у највећој мери зависи од страног госта, видимо да је ситуација слична и у нашој земљи – број ноћења прошле године опао је за 73 одсто.

Да ли је могло мање да боли?

"Мере предострожности сваке земље представљају кочницу за многе туристе. Понекад смо чак видели да су неке владе доносиле одлуке које ми сматрамо превише драстичним, с обзиром на ниво заразе на острвима који је током целе пандемије био много нижи од оног у тим истим земљама. Дакле, дефинитивно су нека ограничења додатно отежала опоравак", каже Лоренсо.

Томе су допринели и забрана кретања међу регионима, као и посебне мере закључавања које је сваки од 17 шпанских региона доносио у складу са сопственом епидемијском ситуацијом.

Зато су канарске власти промотивне активности усмериле махом на "интерне туристе", односно оне који ту живе.

Управо они били су главни гости "Рајског парка" у Лос Кристијаносу, који је прошле године издржао да ради само пет месеци.

"Током тог времена попуњеност није прелазила 20 одсто, што је потпуно недовољно да можемо да послујемо како треба. Када је година нормална, отворени смо 12 месеци годишње а просечна попуњеност је 94 одсто", истиче Бруно Кореа.

Приходи од туризма у целој Шпанији опали су за више од 75 одсто.

Прорачуни туристичких асоцијација показују да су губици већи од сто милијарди евра, ако се рачуна све што туризам доноси економији. А такво стање, према анализи података Националног завода за статистику коју је објавио Ел Паис, није виђено у последњих педесет година.

Репрезентативно удружење Ексцелтур процењује да ће удео туризма у БДП-у Шпаније са 12,4 опасти на четири одсто.

Радници на стендбају, а трошкови се гомилају

Што се Канарских острва тиче, ковид-криза је била погубна – будући да од туризма зависи више од трећине БДП-а, али и 40 одсто радних места. Без посла је остало 64.000 људи.

Према последњем извештају Ексцелтура, у целој Шпанији је посао изгубило 755.000 људи из туристичког сектора. Међутим, као и на Канарима, више од половине њих је на стендбају. Шта то значи?

Како би избегла масовна отпуштања, Шпанија је покренула пројекат привременог збрињавања вишка запослених. Радници првих шест месеци добијају 70 одсто основице за обрачун дневница, а после тога се помоћ смањује на 50 одсто.

У Србији је, примера ради, држава за сваког запосленог у туристичком сектору издвојила три половине минималца, плус једну пуну минималну зараду.

Што се тиче послодаваца, ЕРТЕ субвенционише између 70 и 100 одсто трошкова за социјално осигурање које су дужни да плаћају.

За Енрикеа Талга, који је кући морао да пошаље 55 од 60 запослених, ово не представља велико олакшање.

"Централна влада нам помаже тако што даје позајмицу за раднике који су на стендбају. Око 80 одсто плаћају они, ми морамо да платимо остатак. Проблем је како платити и тих 20, 25 одсто ако немате прихода... Сада се натежемо са званичницима, јер плаћамо много такси за услуге које не користимо. На пример, плаћамо општинске таксе за одношење смећа а хотели су затворени и немамо смеће. Питамо политичаре, зашто бисмо плаћали нешто што не користимо", истиче Енрике.

Ко се снашао, снашао се

Туризму је неопходна директна помоћ – што пре, упозоравају удружења туристичких организација. За разлику од хотелијера у Србији, који су од државе добили новчану помоћ по броју соба и кревета, власници хотела на Тенерифама истичу да нису добили ни евро. Само обећања и непланиране трошкове.

"Када је све почело сви су били љути због тога што је требало купити рукавице, затим због плексигласа, како бисмо се заштитили једни од других. Онда стикери са упозорењем на дистанцу од једног и по метра. Онда сте морали да мењате – не требају рукавице, не треба стакло, не требају стикери за један и по метар већ за два метра. Све се за час промени и хигијенске мере су веома подигле трошкове", истиче Енрике.

Због ових издатака многи, попут Енрикеа, нису спуштали цену смештаја. Бруно јесте. За време локдауна прошлог пролећа уложили су четири милиона евра у хотел – највећи део у адаптирање кухиња и ресторана новим стандардима који гарантују безбедност гостију.

Све то, како каже, захваљујући конзервативном приступу послу.

"Успели смо да одржимо солидну финансијску структуру, што је резултат високог нивоа попуњености последњих 10 година и позитивног биланса стања. Успели смо да спроведемо планирану инвестицију у обнову, а могли смо и да платимо све рачуне, упркос томе што нисмо имали прихода", каже Бруно.

Са овим мукама није успело да се избори 32.000 туристичких предузећа у Шпанији. То је скоро трећина укупног броја фирми које су угашене током пандемије.

На Канарским острвима је од краја 2019. до марта ове године угашено седам одсто фирми, а половина њих је обављала послове повезане са туризмом. Најтеже су прошли мали бизниси.

"Физичка лица, мали послови повезани с туризмом без стабилне финансијске ситуације која би им омогућила да издрже целу пандемију. Међутим, практично су сви хотели, са солиднијим билансима и с могућношћу примене процедура за привремено решавање проблема вишка запослених (технолошки вишак) – ЕРТЕ боље издржали", рекао је директор канцеларије за туристички маркетинг.

Каса ЕУ пуна али спора

Шпанија као држава чланица има право на средства из хитног фонда ЕУ за опоравак од последица коронавируса, а добар део тог новца биће усмерен у туризам.

Помоћ Уније имао је и српски туризам – 660.000 евра у виду дезинфекционих средстава и опреме, али и 1.200.000 евра директне новчане помоћи микропредузећима за пружање туристичких услуга (пансиони, домаћинства, туристичке агенције).

Тај новац могли су да искористе за нека улагања која су планирали, али нису успели да спроведу због лошег пословања услед епидемије.

За шта ће се користити директна помоћ коју туристички сектор на Канарским острвима ишчекује из европске касе биће јасније онда када новац стигне до њих.

"Канарска острва ће добити око милијарду и сто милиона евра директне помоћи за самозапослене и предузећа, од укупно седам милијарди колико је Европа најавила да ће издвојити за целу Шпанију. То нас чини највећим примаоцима, што је расподела коју сматрамо најправеднијом, с обзиром на то да смо најугроженија регија. Упркос томе, верујемо да помоћ касни и да у многим случајевима одређена предузећа која такође трпе терет кризе неће моћи да испуне критеријуме за приступ тим средствима", истиче Лоренсо.

Зато нашим саговорницима остаје само да се уздају у убрзану вакцинацију, која би, чини се, једина могла да доведе до осетног повратка туриста на овај рајски архипелаг.

"Морам да будем оптимистичан за јесен и лето, али летњи период ће бити веома компликован. Ако се Шпанија и Европа отворе биће велика гужва, а Шпанија има много туристичких области. Канарска острва су само једна од тих области, нису главна – имате и Балеарска острва и друга места", истиче Енрике.

Ипак, сматра да Канари могу да спасу туризам у Шпанији.

"Да, мислим да могу, ако нам допусте. Ако имамо вакцине, ако имамо тестове – ако тестирамо при уласку у земљу, ако тестирамо при изласку из земље", говори Енрике који све време "држи палчеве" – за срећу.

А срећа је изгледа почела да им се осмехује. Немачка, Холандија и Данска су средином маја скинуле Канаре са црне листе. Очекивало се да 17. маја "зелено светло" стигне и из Велике Британије, али то се није десило.

Будући да чак трећину туриста на Канарима традиционално чине Британци, надају се да ће лепе вести стићи почетком јуна.

"Авио-компаније већ репрограмирају своје летове у очекивању лета. Ми смо спремни и онај ко буде могао да дође осећаће се сигурно. Важно је да вас пусте да путујете", поручује Лоренсо и истиче да резервације смештаја знатно расту сваки пут када нека земља отвори границе.

Да такве вести подижу еуфорију на Острву потврђују и хотелијери.

"Већ видите како се ствари мењају, видите по понашању људи. Хотели почињу да се отварају, споро али... Видимо како људи циркулишу. Чак и локалци, размишљају о томе где ће да изађу да једу, шта да обиђу. Другачији је осећај", објашњава Бруно који се радује отварању и свог хотела крајем јуна.

Канари очекују да ће током зиме успети да поврате око 70 одсто путника из времена пре короне. То је, кажу у канцеларији за туризам, достижно уколико наставе да успешно обуздавају епидемију.

Успешно је обуздавају и неке државе ван Уније, па је Шпанија то могла боље да искористи и прошири листу земаља из којих су туристи добродошли. Тек је за 7. јун најављено отварање граница за све вакцинисане путнике, без обзира на то одакле долазе.

Примера ради, Србија је једна од земаља која је и раније могла да се нађе на "зеленој листи". Подаци из маја показују да се број заражених у нашој земљи смањује, а да по броју грађана који су примили обе дозе вакцине не каскамо много за Британијом.

Не треба заборавити да је, према Евростату, Шпанија у 2019. била омиљена европска дестинација за иностране туристе. А после више од годину дана закључавања, путовања су се ужелели путници из свих делова света. Чак и да нису платежнo добри као Британци.