Кинески "хитан одговор" на коронавирус

Кина је првим данима ширења коронавируса САРС-КоВ-2 покренула највиши од четири степена такозваног "хитног одговора" који се покреће у ванредним ситуацијама попут природних катастрофа и несрећа, друштвених безбедносних инцидената или угоженог јавног здравља.

Прве су то учиниле провинција Хубеи, одакле је вирус и кренуо, и провинција Џеђијанг, која је извозни центар Кине. У наредним данима и остали кинески региони прогласили су највиши степен одговора у хитним ситуацијама, који је такође активиран и у време епидемије САРС-а 2003. године.

Први степен хитног одговора значи да централна влада Кине у потпуности преузима управљање кризом.

У овом случају, одлучује о медицинским одговорима, ширењу информација о зарази, научним истраживањима, међународној размени и сарадњи, расподела хитних потрепштина. Локалне владе морају да прате упутства централне владе у Пекингу.

Ове мере омогућиле су појединим градовима и провинцијама да се закључају, односно ставе у карантин.

Тако су у Вухану затворени аеродроми, железничке станице, укинут јавни превоз, чак забрањени и путнички аутомобили. У појединим насељима уведене су и "мере у време рата", што значи да људи нису смели да напуштају домове, а војска их је снабдевала животним намирницама.

Школски распуст који је почео 24. јануара продужен је и још траје. Не раде ни вртићи ни факултети. За то време ђаци уче од куће.

За основце, лекције се емитују на Кинеској државној телевизији, а средњошколци наставу похађају преко специјалне интернет платформе.

Крајем фебруара неколико кинеских провинција снизило је ниво одговора на ванредну ситуацију, док је у осталим деловима Кине, као и у Пекингу, и даље највиши ниво на снази, упркос томе што је све мањи број заражених и умрлих од Ковида-19.