понедељак, 18.07.2022, 20:20 -> 21:01
Извор: РТС
Упозорење лекара: Уздржавање од посета болницама, минимум за спречавање тешких облика ковида
Докторка Јелена Величковић, помоћница директора ковид болнице у Батајници, рекла је да још не знамо шта је циркулишући сој у нашој популацији па не можемо бити сигурни да он изазива само благе клиничке слике оболелих од ковида. Напомиње да је важно да се уздржимо посета пацијентима у болницама које су забрањене још пре епидемије короне. То је минимум који можемо да урадимо да не угрозимо перспективу људи који се налазе у болницама и који су сада наши најтежи пацијенти, морамо да одаберемо да ли ћемо да стрепимо или да живимо, каже докторка Величковић.
Величковићева истиче да стрепња никада није добра и да је то лоше осећање.
"Бирамо да живимо али ја не мислим да ће квалитет нашег живота умањити то што ћемо носити маску, ако прихватимо да то буде уобичајени одевни предмет. Важно је да се уздржимо од посета у болницама које су забрањене још од епидемије грипа која се наслонила на епидемију короне почетком 2020. године", поручила је помоћница директора ковид болнице у Батајници.
Према њеним речима у ковид амбуланте долазе углавном млади људи, и то јесте очекивано јер млади и радно активно становништво има највише контаката и шанси да се заразе коронавирусом. Клиничке слике су благе и не захтевају хоспитализацију.
"Међутим, из угла лекара који ради у болници, а поготово анестезиолога који сагледава критичне пацијенте у јединицама интензивног лечења, могу рећи да је код нас слика потпуно другачија. На болничком лечењу су особе старије животне доби, са бројним пратећим придруженим болестима и у највећем броју случајева на жалост су заражени током болничког лечења из неког другог разлога", објашњава докторка Јелена Величковић.
Додаје да према још увек важећем протоколу за лечење ковида 19, где су направљене категоризације према тежини болести, ови пацијенти не би имали критеријум за хоспитализацију.
"То су врло благи симптоми. Врло ретко виђамо пнеумоније које су биле обележје ове болести од самог почетка, а пацијенти који се налазе на респиратору такође нису због отказивања плућа које је узроковано пнеумонијом него из неких других разлога", каже др Величковић.
Према њеним речима, око 90 посто хоспитализованих пацијената долази из других болница, где су били због неке операције, лечења хроничних кардиоваскуларних болести, онколошки болесници, хематолошки болесници који су започели дијагностику или терапију због неке болести а затим развили симптоме ковида или били у контакту са неким ко је позитиван.
"То је нажалост проблем не због тога што их сама ковид инфекција толико угрожава, али се ни значај инфекције не може умањити, већ због тога што прекидају лечење. То су тешки болесници код којих је сваки тренутак врло значајан и нажалост њихова терапија бива одложена за неко време када постану ковид негативни", поручује помоћница директора ковид болнице у Батајници.
Додаје да још не знамо који сој циркулише у нашој популацији и не можемо бити сигурни да он изазива само благе клиничке слике и да се може игнорисати у болничкој средини. Док се то не утврди, правила налажу да се болесници који су позитивни на ковид могу лечити само у ковид болницама.
"Ми још увек немамо званичну ситуацију да је вирус код нас секвенциониран, односно да можемо рећи да је највећи број заражених код нас заражен неком подваријантом омикрон соја, а највероватније јесте. У Великој Британији пре неколико дана било је 350.000 новозаражених на дневном нивоу али то се није одразило на пораст хоспитализације", наглашава Јелена Величковић.
Наглашава да кадра нема довољно на свим нивоима, од нивоа немедицинског особља, преко медицинских сестара и лекара.
"То је један глобални проблем. Сада је сезона годишњих одмора. Подсетићу да здравствени радници широм Србије имају неискоришћене годишње одморе још од 2020. године, да су уморни и да је за очекивати да се мало и одморе", поручила је Јелена Величковић, помоћница директора ковид болнице у Батајници.
Коментари