Српски научници проверавају ћелијски имунитет код вакцинисаних

Међународна студија коју раде Медицински факултет и Институт за примену нуклеарне енергије има задатак да утврди колико нас вакцина штити од коронавируса, и која је најефикаснија.

Годину дана се прати око 1.000 људи, из различитих градова у Србији. Најпре се проверавају њихова антитела пре вакцинације, затим 15 дана после друге дозе вакцине, после шест месеци и после годину дана.

Међутим, како објашњава проф. др Љиљана Марковић Денић, која је председница Стручног комитета за имунизацију, пратиће се и ћелијски имунитет, јер антитела не дају увек потпун одговор.

"Институт за имунологију то прати на мањем узорку јер су то компликоване процедуре, које се не раде рутински", појашњава докторка и напомиње да је реч о скупој методи која се ни у свету не ради рутински.

Истиче да први резултати који стижу из иностранства показују да бустер доза штити у великом проценту.

Свака вакцина штити 

На питање шта је разлог великог скока броја новозаражених - данас скоро 20.000 новорегистрованих, др Марковић Денић каже да је у случају омикрона потребно да се удахне мања инфективна доза како би настало обољење.

"Овакву епидемијску криву никада нису имале болести које се преносе респираторним путем", навела је докторка.

Појашњава да је разлог за оволико заражавање и то што су људи инфективни и дан-два пре него што развију симптоме.

Заражавају се и вакцинисани, па и они који су примили бустер дозу. Међутим, каже др Марковић Денић, они не развијају теже симптоме. Потврђује да је таква ситуација код свих вакцина.

Тренутно се не може разговарати о стицању националног имунитета, јер деца млађа од 11 година засад не подлежу вакцинацији, закључила је проф. др Љиљана Марковић Денић.