Да ли нам омикрон цунами најављује крај пандемије

Директорка Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", Верица Јовановић је у емисији "Четвртком у 9" навела да је у Србији регистрован први случај флуроне, односно истовремено присуство вируса грипа и коронавируса код једне особе.

"Оно што се могло очекивати и што се догодило пре недељу дана јесте коинфекција. Дакле, регистрован је први случај истовременог присуства и сарс-ков2 вируса и вируса грипа код једне особе", наводи Јовановићева.

Истиче да се тешко разликује клиничка слика између ковида и саме манифестације вируса грипа.

"У питању је повишена температура, општа слабост, сви симптоми респираторне инфекције. Оно што је карактеристично је да брзо пролази", навела је Јовановићева.

Позива на поштовање мера јер је, како каже, попуштање довело до тога да се ковиду придружи и вирус грипа. 

"Ми сада имамо и сезону грипа и сезону ковида, тако да је попуштање у примени мера заштите довело до могућности да се ковиду сада придружи и вирус грипа и да га у овој сезони идентификујемо", наводи Јовановићева. 

Истакла је да ће се флурона понављати, те да Институт Торлак први пут у овој години на узорцима који се достављају са терена утврђује истовремено присуствo и једног и другог вируса.

"Према томе, може се очекивати још у неком од случајева", додаје директорка Института за јавно здравље "Батут".

Истиче да се омикрон веома брзо шири, али да наду даје то што су клиничке слике нешто блаже.

"Особе се веома брзо враћају редовним радним активностима и обавезама", наводи Јовановићева. 

"Вакцинацијом до заустављања епидемије" 

Оцењује да је вакцинација једини начин и стратегија која може заиста да допринесе заустављању ширења епидемије.

"Вакцинација као суверена метода омогућиће стварање и индивидуалног имунитета и наравно уз масовну вакцинацију доћи ћемо у једном моменту до колективног имунитета који треба ову пандемију да претвори у ендемско појављивање и присуство вируса. Према томе, вакцинација ће свакако бити један од основних механизама и начина борбе против ковида 19", оцењује директорка Института за јавно здравље.

Наводи да је против коронавируса до сада дато више од осам милиона доза.

"Најмање је вакцинисано деце узраста до 17 година, негде око 32.000 деце је вакцинисано.  Са порастом година расте и обухват вакцинацијом. Највећи обухват вакцинацијом постигнут је код најстаријих грађана", наводи Јовановићева.

Додаје да последњих месеци долази до благог повећања обухвата вакцинацијом особа од 25 до 40 година.

"То још увек није довољно и сви заједно треба да радимо поново и на повећању обухвата вакцинацијом трећом, односно бустер дозом, и то је заиста велики задатак свих нас, јер што је већи и бољи обухват вакцинацијом тиме је и заштита већа", наводи Јовановићева.

Када је у питању вакцинација против грипа, до сада је, додаје директорка Института за јавно здравље "Батут", вакцинисано око 330.000 особа.

Говорећи о броју тестираних грађана, наводи да је последњих дана интересовање веће и да је већи број тестираних.

Тиодоровић: Врх до почетка фебруара 

Епидемиолог и члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић рекао је да је петоцифрени број заражених који се већ неко време бележи у Србији последица онога што смо, како каже, радили сви заједно, као и онога што нисмо радили сви заједно, и становништво и држава, а могли смо.

"У ковид амбулантама су највећим делом још увек млађе особе, али почињу да долазе и они средњих година. То су они који су били на трговима, дочецима разних празника које смо имали. Према томе, док се све то не прокужи, док вирус не пронађе све осетљиве особе, неће се зауставити", наводи Тиодоровић.

Оцењује да се врх овог таласа заражавања очекује до почетка фебруара.

"Имаћемо две фазе овог удара. Прва, у којој ће бити млађи људи, али сад полако прелазимо на средње и старије особе, поготово на старије хроничне болеснике. То ће бити друга фаза и она је већ почела и одвија се, и вероватно је да ћемо је имати негде до краја месеца и да ћемо пик имати негде до почетка фебруара", наводи Тиодоровић.

Како каже, на повећан број ће утицати повратак деце у школске клупе, али и повратак породица са зимских одмора - планина, бања... 

Према његовим речима, док омикрон не пронађе све осетљиве особе, неће се зауставити.

"Сва срећа да је ипак доминирајућа нешто лакша клиничка слика и да се ретко деси да буде средње тешка. Али највећи проблем је да у болнице доспевају они који су тешки и стари хронични болесници и болнице се полако пуне", упозорава гост емисије "Четвртком у 9".

Када је реч о почетку школске године, Тиодоровић наводи да ситуацију отежава чињеница да је короном заражен знатан број просветних радника, који неће моћи да спроводе наставу.

"Они се не могу наћи у школским установама, нити су они способни да то ураде", наводи Тиодоровић.

Такође, како каже, и рад целог здравственог система може да буде угрожен, јер је доста заражених међу медицинским особљем.

 "Али ја сам сигуран да ћемо се ипак тако добро организовати, јер је овај здравствени систем прошао толико таласа да може да издржи и да се адаптира и на најтеже услове", закључио је Тиодоровић.

Јовановић: Доминира омикрон, али делта је још увек ту

Доктор Снежана Јовановић, руководилац "Ватреног ока", наводи да сада у Србији доминира омикрон сој.

"Према подацима Медицинског факултета Универзитета у Београду у децембру је доминирао делта сој, а након Нове године је било 80 процената делте, 20 процената омикрона, а средином јануара 2022. се обрнула ситуација - 80 процената је омикрон, а 20 процената делта", наводи Јовановићева.

Истиче да не треба заборавити да и у овом периоду нема само омикрона него и делте која, како каже, даје понекад и теже клиничке слике. 

"У лабараторији почетком децембра било је 8 до 10 процената позитивних од укупно урађених узорака. Негде 6, 7. јануара проценат позитивности се повећао на 42 до 43 процената и последња три дана од 50 до 54 процената од укупног броја обрађених узорака су позитивни пи-си-ар тестом", наводи Снежана Јовановић.

Говорећи о инфективности вируса, објашњава да највећу количину вируса особа има првог до другог дана пре појаве симптома и до другог, трећег дана од појаве симптома код омикрона. Код делте је то било два до три дана пре појаве симптома и седам до десет дана од појаве симптома.

Константинидис: Заражавање деце тек следи

Коментаришући одлуку Тима за школе да од 24. јануара млађи разреди буду на непосредној настави, а да старији основци и средњошколци наставу похађају по комбинованом моделу, доктор Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије наводи да се ми налазимо тек у почетку треће недеље и да му се чини да нам заражавање деце тек следи.

"Искуства из претходних таласа нас уче да деца увек некако буду од средине па до краја таласа. Не бих волео да сам у праву и не бих био сретан да сам у праву, али чини ми се да нам заражавање деце тек следи. Колико год да би оно могло да се деси у неком тренутку готово извесно, мислим да смо у обавези да ми не стварамо добре предуслове да имамо овај шиљак у школском узрасту", наводи гост емисије "Четвртком у 9".

Истиче да овај талас са омикроном у западним, северним земљама и Сједињеним Америчким Државама траје више од пет недеља, али да не јењава. 

"И тамо се воде велике дискусије, да ли треба деца да иду у школе или не. Чак и они који су кренули у школу поново разматрају и сада су ближи томе да можда то није била добра одлука", наводи Константинидис.

Позива родитеље школске и предшколске деце да се вакцинишу.

Константинидис закључује да ћемо сасвим сигурно још дуго живети са короном, али да је веома битно свести на минимум најтеже облике.