Епидемиолог Шапоњић: Одлука о враћању у школске клупе донета на основу искуства из Војводине

Коментаришући одлуку Тима за школе да од 24. јануара млађи разреди буду на непосредној настави, а старији основци и средњошколци наставу похађају по комбинованом моделу, Владан Шапоњић је навео да је настава у Војводини почела пре две недеље и да бројеви говоре - да нема разлога за потпуно затварање школа, продужетак распуста или прелазак на онлајн.

Објашњава да доношење одлуке није било лако јер је, како каже, потребно пронаћи прави однос, праву равнотежу између потребе да се сузбије или успори трансмисија вируса у заједници, па самим тим и у школама и са друге стране да се обезбеди спровођење квалитетне наставе што је једна од основних функција друштва. 

"Ми имамо искуство уз целог претходног полугодишта, имамо искуство других земаља, имамо надзор који прати податке из школа и из здравственог система. Деца учествују тренутно негде са око три одсто у укупном броју оболелих, кад кажем деца, мислим на децу узраста од шест до 18 година. Много мање од тога учествују у укупном броју хоспитализованих, а најмање међу оним најтежим формама", објашњава Шапоњић.

Са друге стране, додаје он, школа је средина где су одређене мере прописане или су препоручене и примењују се, можда не у потпуности, али такве какве су, више су и снажније него у било којој другој ситуацији.

Објашњава и да су од пре две недеље, од појаве омикрона маске обавезне и за ученике и за цело особље од уласка у школско двориште, па до изласка.

"Наставници у односу на децу чешће обољевају"

Истиче и да наставници у односу на децу много чешће обољевају, показују симптоме.

Према његовим речима, на основу података из 95 одсто школа у Војводини, у школама је "просечан број инфицираних наставника 2,7 одсто од укупног броја запослених, са максимално укупно 11 одсто инфицираних од укупног броја наставника у Бачу", наводи Шапоњић. 

"Деца развијају блаже клиничке слике"

Додаје да су деца мање угрожена што се тиче тешких форми болести, хоспитализације, неповољних исхода.

"Оно што до сада знамо о коронавирусу је да деца болују са ближим клиничким формама, наравно учествују у циркулацији вируса као и одрасли, нарочито средњошколци и старији основци, али много ређе болују са тешким формама болести", објашњава гост Београдске хронике.

Али у ланцу трансмисије, додаје Шапонић, учествују онолико колико су њихови социјални контакти интезивни.

"Значи, деца која остварују интезивне контакте, која се крећу у друштву, учествују у окупљањима, она учествују у трансмисији као и одрасли. Срећом, много мање обољевају. Асимптоматски пацијенти мање и преносе вирус јер имају мању количину вируса на својим слузницама, те су због тога деца мање опасна за околину, што не значи да нису део тог ланца преношења инфекције. Рећи да деца не учествују у инфекцији или да су заштићена то није истина. Да су мање угрожена то је истина и велика срећа", објашњава Шапоњић

"Да ли се и како лечити код куће"

На констатацију да се велики број људи оболелих од омикрона лечи код куће одговара да је то неопходно.

"Једноставно је немогуће да сви дођу до лекара нарочито они који имају благе форме болести. Треба да узимамо топле напитке, лежимо, одмарамо се, узмемо лекове против температуре и сачекамо пар дана и видимо да ли ће се симптоми смирити или не. После два до три дана треба да дође до постепеног попуштањаа тегоба ако не долази онда је потребно тражити савет лекара", објашњава Шапоњић.

Додаје да са друге стране оне особе које имају приружене болести не треба да чекају и да се лече кући већ да се на самом почетку инфекције јаве лекару, како би правовремено добиле лекарску подршку у случају да им је потребна.