субота, 20.03.2021, 06:00 -> 06:06
Извор: РТС
Искуства лекара с прве линије фронта – шта је специфично за овај талас короне
Лекарима и медицинском особљу у болници у Батајници најтеже пада изгубљен живот у борби с короном. Лазар Врга, координатор интензивних нега у ковид болници, и анестезиолог Дејан Марковић говорили су за РТС о борби са трећим таласом пандемије. Поручују да бисмо с мало закључавања и много вакцинације могли да будемо на добром путу да се из пандемије "ишчупамо".
У болници у Батајници је тренутно велики прилив пацијента, али је, како је рекао за Београдску хронику Лазар Врга, у поређењу с отварањем почетком децембра, када су имали велику "навалу" из свих клиника, сада је много стабилније. "Сада се то стабилизивало и није толико напорно као што је било", рекао је Врга.
Када је реч о трећем таласу пандемије, Дејан Марковић оцењује да је разлика што су сви сада старији за једну годину, уморнији су и нису уопште имали годишњи одмор, или је био скраћен тако да им сваки следећи талас пада све теже.
"С друге стране, сада заиста имамо један велики број тешких болесника, с тешком клиничком сликом. Оно што је другачије, прво – има много више жена него раније. Друга ствар је што неки од тих болесника развијају веома тешку клиничку слику у прва два, три или четири дана од почетка болести.
Раније смо се лечили код куће пет, шест, седам... десет дана па није дошао болесник на време. Сада имамо људе који су се разболели пре три-четири дана, и развили су тешку клиничку слику и буквално с тријаже, с пријемног, долазе у јединицу интензивног лечења", наводи Марковић.
Додаје да нема много више млађих који су критично оболели, да је највећи број заиста тешко оболелих старија популација. Међутим, наводи да има и младих и да су хиљаду пута поновили да је овај вирус чудан, нема правила и потпуно здрава особа може смртно да страда.
Због тога је, упозорава Марковић, потребан опрез јер "никад не знамо када ће и како ко да реагује".
"Има и млађих, екстремно гојазних пацијента који нам долазе у јединицу интензивне неге и исход тог лечења буде веома тежак и неизвестан", објаснио је Марковић.
Истиче да неки пацијенти знају, а неки и не знају како су се заразили. Оно што не може да се искључи то су сада контакти унутар куће у оквиру породица, свако од тих старијих људи има и своје млађе. То су понекад контакти с болесним члановима породице.
Лазар Врга се два пута заразио короном
"Не знам да ли је било на послу, први пут је било у марту, када сам радио у инфективној клиници у респиративном центру, а други пут у јулу, и ето, не знам како сам се заразио, али нисам имао тежу клиничку слику", казао је Врга.
Истакао је да има довољно лекара, да помажу колеге из више од 20 клиника Клиничког центра Србије, као и из унутрашњости, а од пре неки дан и с Косова и Метохије, како лекари, тако медицинске сестре, техничари, анестетичари.
"Најтежи тренутак је када уложите све људске напоре да спасите нечији живот, а то резултира негативним исходом, али то је део наше струке, онога чиме ћемо се бавити цео живот. Наравно, колегама са других клиника, који то не гледају сваки дан, пада теже него нама који радимо на кардиохирургији, где се сваки дан обављају најтеже операције на отвореном срцу."
Борба на два колосека
Марковић наглашава да раде на два колосека: и у Клиничком центру, где збрињавају оболеле од неке друге болести, и на другом колосеку – у болници у Батајници. Због свега тога им је потребна помоћ и имају је, како наводи, из целе Србије.
"Неки људи су се навикли, неки не, међутим, скоро да је већина прошла неке ковид болнице. Ту смо да их подржимо и уведемо у наш процес рада. Ја још понекад и имам паузу и одморим се, међутим, Лаза ради практично 24 сата дневно.
Он је само један од медицинских техничара и сестара, њихов представник овде. У сваком тренутку, у јединици интензивне неге у Батајници ради између 150 и 200 медицинских сестара, а у целој болници ради још много већи број. То је врхунски посао и сви они то раде на високом нивоу", нагласио је Марковић.
Најтеже им пада изгубљен живот, наравно што млађи живот који не добије битку с короном оставља траг на свима њима. "Ипак, сутра сване нови дан па један млади живот се извуче, преживи, добије битку с короном, па нам то даје елана и крила да се опет и даље боримо и тако из дана у дан", истиче Марковић.
Наглашава да још нема правог решење. "Практично су две могућности, један је кинески модел с потпуним затварањем, а други је модел израелски, масовна вакцинација. Кад и једно и друго умешамо, мало закључавања и много вакцинације, мислим да можемо да будемо на добром путу да се из свега овог ишчупамо", закључио је Дејан Марковић.
Коментари