Неочекиване последице ковида - мождани удари и артеријске тромбозе на здравим крвним судовима

Помоћник директора КБЦ "Бежанијска коса" доктор Богдан Црнокрак каже да је та болница 15. фебруара изашла из ковид система, а да је од 23. јуна, када је ушла у ковид систем, лечено преко 4.000 болесника. Готово 600 оболелих је било у јединици интензивног лечења.

"То су били пацијенти оба пола, чини ми се нешто више мушкарци, свих доби, од друге до десете деценије живота", наводи Црнокрак.

Каже да нису били спремни на велики проценат релативно младих пацијената.

"Просечно животно доба наших пацијената било је знатно мање у односу на просечно животно доба пацијената које ми иначе лечимо. Нисмо били спремни да 25 одсто пацијената буде млађе од 45 година, а то се управо догодило", истиче доктор Црнокрак.

Каже да неки од њих јесу били хронични болесници, али неки и нису.

"Тежина клиничке слике је била највећи изазов, односно динамика промене клиничког стања пацијената. Имали смо ситуације да се стање пацијената који су потпуно стабилни изненада погорша. Морали смо развити систем контроле таквих пацијената да бисмо их препознали на време и пребацили на следећи ниво лечења", објашњава Црнокрак.

"Велика инциденција можданих удара међу младим људима"

Председник Друштва неуролога Србије проф. др Ранко Раичевић каже да трећина пацијената који имају ковид имају значајну неуролошку феноменологију – енцефалитисе и мождане ударе.

"Мождани удар је толико чест да смо у једном тренутку са правом један део болнице ‘Свети Сава’ увели у ковид систем", наводи др Раичевић.

Каже да постоји велики број људи који су прележали ковид и велика инциденција можданих удара међу младим људима.

"Морамо да знамо да ће ово потрајати и да мора да се направи приступ који ће омогућити да се лече и нековид пацијенти", наглашава доктор Раичевић.

"Велики број пацијената са артеријским тромбозама"

Доктор Богдан Црнокрак каже да је одавно препозната веза између запаљенских болести и тромбозе, што је био разлог да све пацијенте стављају на антикоагулантну терапију.

"Срећемо се у клиничкој пракси са тромбозама у венском систему – 99,9 одсто тромбоза са којима се суочавамо су тромбозе у венском систему са свим својим последицама и компликацијама. Тромбозе у артеријама су јако ретке", објашњава Црнокрак.

Ипак, каже да се код ковид пацијената десило нешто чудно, на шта нису били спремни – мали број пацијената који су имали тромбозе у венама, а велики број пацијената са артеријским тромбозама.

"Артеријске тромбозе су стања која се најчешће дешавају код пацијената који имају крвне судове који су озбиљно болесни. Овде се дешавало да пацијенти добијају тромбозе на здравим крвним судовима. Нисмо знали зашто се то догађа", истиче доктор Црнокрак.

Каже да се труде да пронађу разлог да би пронашли и групу пацијената која је у потенцијалном ризику.

Доктор Црнокрак наглашава и да су пацијенти са тромбозом били релативно млади људи – између 40. и 65. године животе, углавном мушкарци.