Годину дана у црвеној зони – утисци лекара који се боре за животе најтежих пацијената

Главна медицинска сестра КБЦ "Др Драгиша Мишовић" рекла је за РТС да је ноћ за нама била прилично тешка због великог броја пријема и великог броја заражених.

"Нама у принципу најтеже пада што немамо места да сместимо овај број људи којима је потребна наша помоћ. Тако да ове ноћи смо имали 16 пријема. Доста је тешко", навела је Наташа Богуновић.

Истакла је да је у последњих годину дана најтеже било када је на одељењу интензивне неге забележено више од 16 пријема и да је том приликом њена смена трајала 12 сати. Навела је да је радила 38 дана на интензивној нези без слободног дана.

"Таква нам је ситуација. Сви у принципу смо преоптерећени. Велики број људи је, нажалост, болестан. Ми се суочавамо сваким даном са разноразним проблемима. Ту смо, где смо", казала је Богуновићева.

Навела је да су тешки тренуци када се борите за пацијента и изгубите борбу са овом, како је рекла, непредвидљивом болешћу.

"Много је тешко када до јуче радите са истим колегама које се заразе и улазе у погоршање, у непредвидивост исхода. То је нама претешко, али оно што је срећно и што нас све радује то је што већина њих оде кући, опорављени и јављају нам се свакодневно и захваљују се", рекла је Наташа Богуновић.

"Протекла година је свима била тешка" 

Анестезиолог др Никола Васиљевић рекао је да је протекла година свима била тешка.

"Мењала се ситуација за нас током ових годину дана. Са једног великог броја јединица интензивног лечења, у почетку неколико месеци, то је било пет јединица интензивног лечења које смо паралелно морали да пратимо. Сада је то две и још једна које пратимо", истакао је Никола Васиљевић.

Навео је да медицинско особље често излази из смене фрустрирано питајући се да ли су могли више да помогну.

Никола Васиљевић је рекао да су теоријски знали да свака епидемија може дуго да траје, али да нису очекивали да ће толико дуго трајати и да ће бити овако тешко.

"Врло су кратки били периоди неког мањег интензитета рада, односно, мањег прилива пацијената и тешких клиничких слика. На грађане нисмо љути. Наравно, да би требало да се поштују мере у потпуности, али с друге стране, разумемо људе да им је потребно растерећење. И нама самима је потребна нека врста растерећења коју немамо заправо", навео је Васиљевић.

"У почетку је било страха који се убрзо претворио у изазов" 

Хирург др Татјана Дејановић, која је на почетку епидемије, у марту, добила посао, навела је да су се она и њене колеге одмах понудили да раде у ковид систему.

"Ипак, ми смо лекари, ми имамо потребу да помогнемо пацијентима пре свега. Са клинике за хирургију и неких другачијих пацијената на једно инфективно обољење које је још увек непознато, како се одвија клиничка слика у потпуности", казала је Татјана Дејановић.

Истакла је да у почетку јесте било страха, али да се тај страх убрзо претворио у неку врсту изазова и жељу да помогну пацијентима и науче нешто ново.

"На клиници за хирургију не учимо о таквим пацијентима. Овде смо доста тога научили и о неким другим гранама медицине, а не само о ономе чиме смо заправо иницијално почели да се бавимо", казала је Дејановићева.

Навела је да би у будућности највише волела да се врати на хирургију, али да све зависи од тога како ће се ситуација са епидемијом одвијати.