Да ли млади који су излечени од рака треба да приме вакцину против ковида

Драгана Јанић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а навела да је деци која су се лечила и излечила од неке малигне болести услед терапије коју су примала ослабљен организам, те да им стога саветује да приме вакцину против ковида.

"Деца која су се лечила и излечила од рака примала су лекове који, ипак, оштећују организам, а корона је једна системска болест која може да има своје удаљене последице на кардиоваскуларни респираторни систем и зато не треба ту децу излагати двоструком ризику. Дакле за оне који имају више од 18 година, а били су лечени као деца апсолутно треба да се вакцинишу", наводи Јанићева.

Апелује на родитеље оболеле деце да се такође вакцинишу против ковида 19.

"Такође апелујем на родитеље деце која се сада лече да се они вакцинишу, зато што ми у болничким условима заиста спроводимо све превентивне мере, а битно је да се и у породичној средини те мере спроведу. На располагању нам је вакцинација и заиста морамо да је искористимо", истиче начелница Дечјег одељења у Институту за онкологију и радиологију Србије.

Најчешћа малигна обољења – леукемија и тумори мозга

Гошћа Јутарњег дневника напомиње да су најчешћа малигна обољења код деце у Србији, али и у свету, леукемија и тумори мозга.

Говорећи о симптомима који могу да укажу на малигна обољења наводи да не може да каже да постоји неко испољавање које је карактеристично, а које би родитељи могли да препознају.

"Рак није једна болест већ велики број различитих обољења. Цела ствар је на педијатрима у примарној здравственој заштити да то препозна", објашњава Јанићева.

Истиче да Србија прати европске и светске трендове и у дијагностици и у лечењу оболеле деце.

Начелница Дечјег одељења у Институту за онкологију и радиологију Србије наводи да се на том одељењу лече деца од једне до нешто више од 18 година јер, како каже, ако је неко започео лечење онда обично до излечења остаје пацијент одељења. 

Додаје да је на том одељењу у току прошле године било осамдесетак нових пацијената код којих је откривен малигнитет.

Истиче да је за мале пацијенте веома битно да током лечења буду што више у средини која је блиска породичној и да су родитељске куће у том смислу веома значајне. 

"Родитељске куће су омогућиле да се деца смештају ван болнице у току примања терапије. Дете је у болници само док му иде инфузија, цитостатик или се ради нека интервенција која је неопходна током лечења, а ван тога је дете у некој средини која је нешто ближа породичној средини. То је смањило и интрахоспитална инфекција тако да су нам родитељске куће веома значајне", закључила је Јанићева.