Могу ли пи-си-ар тестови да погреше и шта ако се резултати два теста не поклапају

Јелена Беговић је, гостујући у "Београдској хроници", рекла да не раде све лабораторије у којима се врши пи-си-ар тестирање са истим произвођачима, односно са истим хемикалијама.

Истакла је да је на почетку епидемије било много различитих произвођача од којих су се набављале хемикалије, а да су се временом лабораторије специјализовале свака за своју методологију која је специфична.

"Сада већ дуго времена те лабораторије користе од истог произвођача хемикалије. Наравно, оне међусобно нису у случају свих лабораторија исте, али то су све валидирани тестови и са одређеним степеном прецизности која је декларисана на сваком производу", додала је Беговићева.

На питање зашто се у појединим установама пи-си-ар тест ради из носа и грла, а у некима само из грла, каже да се на глобалном нивоу још раде студије да ли је валидније из носа или из грла и додаје да је вероватно најбоље оба.

"Јесте најбоље да се раде оба узорка, јер се онда повећава вероватноћа да се ухвати вирус ако је у некој мањој количини. Уколико је он у великој количини присутан, он ће се без проблема регистровати и у једном и у другом узорку", објашњава Беговићева.

Постоји ли могућност грешке када је реч о пи-си-ар тестовима

Одговарајући на питање постоји ли могућност грешке када је реч о пи-си-ар тестовима и да ли је важно у ком моменту се тестирамо, каже да јесте важно, јер је важна количина вируса која се налази у узорку.

"Сваки од тих тестова има неки свој лимит детекције, да ли можете да ухватите две честице, десет или сто честица вируса. Пи-си-ар је још увек златни стандард, најосетљивији је и највалиднији и то је сад доведено на ниво прецизности изнад 98 одсто", рекла је Беговићева.

Указала је да се некада десе грешке и то приликом узимања самог узорка или току његовог транспорта који мора да буде на хладном ланцу и не сме дуже од 16 сати да прође од момента узимања бриса, држања на хладном до момента када уђе у процес тестирања.

"Ако се из тога искочи, може да дође до неке грешке", наводи Беговићева.

Говорећи о томе како се објашњава да је један пацијент са обостраном упалом плућа а од првог теста је негативан, истиче да може да се догоди да није добро узет узорак.

"Може да се деси у неком случају да количина вируса у грлу или носу више није толико велика да може да се детектује, али то је јако ретко", додала је она.

Шта када се резултати два теста не поклапају 

Било је и случајева да се резултати тестова пацијента не поклапају у две лабораторије, а на питање шта радити у том случају и коме веровати, Беговићева каже да је то добро питање, али да је у том случају потребно још једно тестирање како би особа била сигурна.

"Ту постоји временска дистанца између два теста, може да се деси да тај ниво вируса у самом узорку је већ толико опао да више не може да се детектује. Може да се деси да је човек узео узорак при крају тог неког најинфективнијег дела где је позитиван и онда је добио после пет дана негативан, и ту је већ његов имунолошки систем урадио толико да честица вируса више нема", објаснила је Беговићева.

На питање шта значи гранично позитиван, наводи да се такав резултат по правилу враћа или за поновно узорковање или се ради о изузетно малој количини вируса која је на граници неке детекције. 

Када је реч о антителима и томе како неко ко је имао тежу клиничку слику на крају нема антитела, а неко ко је имао само лакши облик има антитела, Беговићева каже да је имунолошки систем изузетно комплексан.

"Оно што ми меримо широко и што нам је доступно и у приватним и државним лабораторијама су антитела ИГГ и ИГМ и то јесте поуздано, али нису само ИГГ антитела део вашег имунолошког система, има ту много ћелија које такође вас штите, али су једноставно тестирања и утврђивање присуства тих ћелија изузетно скупи и то се ради само за истраживања, није доступно широј популацији", нагласила је Беговићева.

Иако нисте развили ИГГ антитела, то не значи да немате заштиту, каже Беговићева и додаје да нико не може да гарантује ни да је имате.

Читаве породице заражене, а један члан није – како се то објашњава 

Чести су били сучајеви да су скоро читаве породице заражене, а један члан није. Беговићева истиче да је сигурна да ће се утврдити да је то индивидуална генетика.

"Једноставно, природа је омогућила својим механизмима да ће у свакој ситуацији један део популације преживети, шта год се дешавало од тих неких билошких агенаса у окружењу. Вероватно постоје људи који се заразе и таквом брзином одреагују или такав број рецептора имају да нису подложни, али то не значи да можда нису преносиоци неко време", рекла је она.

Указала је да нема још студија које су то до краја дефинисале и да се ради на томе.

"Са сваком болешћу имате у популацији један део оних који ће на ту болест једноставно бити отпорнији или се неће разболети", закључила је Беговићева.