Први посао баш у црвеној зони – сузе пацијената када напусте интензивну негу се не заборављају

У крушевачкој ковид болници од отварања у просеку је по 70 пацијената са тешком клиничком сликом. О њима брину искусни медицински радници, али и они који су први посао добили баш у црвеној зони.

Тешка и неизвесна борба пацијената и здравствених радника са непредвидивим вирусом. Са 26 година, тек стеченом дипломом и одрађеним стажом Наталија Ристић ниједног тренутка није била у дилеми.

"У почетку, док се не навикнете, мало је непријатно, али после тога заборави се на то. Кад се уђе у црвену зону онда се ради све што треба да се помогне пацијентима и не размишљам о томе", каже др Наталија Ристић.

А пацијенти су углавном немоћни.

"Буде нам тешко након сваког 24-часовног дежурства када видите у њиховим очима молбу за помоћ, то је јако тешко, али боримо се", наводи Тамара Димитријевић, медицинска сестра анестетичар.

Почетни страх је брзо превазиђен, рад у скафандерима је постао рутина. Немоћ оболелих и непријатна тишина највећи су проблем за запослене, а свако оздрављење нада, награда за пожртвованост. Тренуци који се памте.

"Сузе пацијенткиње која је напустила интензивну негу. То је неки осећај који нећу никад да заборавим. Просто када знате да сте урадили један велики посао и да сте сачували један велики људски живот. То је веома, веома значајна ствар. Просто негде враћају се емоције и те слике", истиче Димитријевићева.

Већина запослених у ковид болници нема много радног стажа, али је време проведено у црвеној зони довољно искуство за читав радни век.