Да ли труднице могу да приме вакцину, епидемиолог СЗО решава дилему

У разговору за Јутарњи програм доктор Јанковић истиче да, када је реч о трудницама и женама које планирају трудноћу, може да говори само о "Фајзеровој" вакцини пошто је њу одобрила Светска здравствена организација (СЗО).

Наглашава да се због недостатка података не препоручује вакцинација трудница. Међутим, исто тако се даје локалним, државним ауторитетима право да размотре колики је ризик да се труднице вакцинишу.

Додаје да се не забрањује вакцинација дојиља.

"Ове вакцине не улазе у нуклеус ћелије, тако да теорије да оне могу да утичу било како на плод не стоје. Због недостатка доказа не препоручује се код планирања трудноће и сматра се да је потребно да прође три до шест месеци између вакцинације и трудноће", сматра епидемилог.

Онколошки пацијенти и пацијенти са аутоимуним болестима спадају у групе високог ризика за тешке облике и смрт од ковида 19.

"Ако није акутно стање и ако се особа не налази у лошем општем физичком и здравственом стању, вакцинација се препоручује", сматра др Јанковић.

Када ће стићи вакцина преко Ковакса 

Истиче да се налазимо на крају дугог пута и да треба гледати оптимистично.

Према његовим речима, ако смо успели да за мање од годину дана добијемо неколико вакцина које су се показале као безбедне и које стварају довољну заштиту, код оних који је примају очекује се да ће ускоро и капацитети за производњу тих вакцина бити довољни да задовоље потребе.

"Морамо да будемо реални. Ако је циљана популација неких 20 одсто становништва планете, онда морамо исто бити реални и очекивати да ће то ићи спорије него што бисмо желели", наглашава Јанковић.

Истиче да Европска унија, поред својих билатералних уговора са произвођачем, такође планира да добије одређену количину вакцина кроз систем "Team Europe". 

"Трају преговори да се одређене вакцине ако се нађу као вишак у тим земљама поделе са суседима у региону и глобално. Очекујемо да ћемо сви добијати вакцине преко Ковакс система у истом периоду, крајем првог квартала ове године. За сада нико није добио вакцину преко Ковакса", наглашава епидемиолог тима за имунизацију европске канцеларије СЗО.

Додаје да су тренутно 64 вакцине у клиничком испитивању. Од СЗО одобрење за употребу у ванредном поступку добила је само Фајзерова вакцина али су у поступку две вакцине које производи Астра Зенека и Астра Зенека са Серум институтом из Индије. 

Према Јанковићевим речима, у поступку су и Синофарм и Синовак вакцина које су у употреби у одређеном броју земаља. Очекује се да се у фебруару појави Модерна. 

"Све те вакцине су различите, пролазе кроз ригорозну контролу, за њихову безбедност и сигурност као квалитет производа и као поступак производње и оне морају да се покажу да су довољно успешне за заштиту", истиче др Драган Јанковић.

Вакцине морају да прођу процес акредитације 

Додаје да све вакцине, које иду кроз систем СЗО и Ковакса, морају да прођу кроз процес акредитације или као за ванредне примене или кроз пун процес преквалификације који траје непрекидно. 

"СЗО није сама по себи она која даје акредитацију већ постоје национални ауторитети који одлучују да ли је нека вакцина за употребу", објашњава епидемиолог тима за имунизацију европске канцеларије Светске здравствене организације.

Додаје да је у петак одржан састанак руског произвођача вакцина и тима у Женеви и да се чекају закључци.

Колико штите вакцине још увек у теоретским приступима 

На питање колико нас штите вакцине, др Јанковић каже да је то је различито од вакцине до вакцине. 

"Студије које су урађене у трећој фази клиничког испитивања показивале су која је висина заштите у одређеним групама становништва после једне и две дозе. Постоје подаци да су вакцине биле ефикасне 30, 50, 70 посто са једном дозом при чему се опет ниво заштите повећавао са 75 на 90 посто, надамо се и више, после две дозе", истиче Јанковић.

Према његовим речима, основни принцип код имунизације је да у примавакцинацији, када хоћете да стекнете имуни одговор, упознајете тело са антигеном и очекујете да ваш организам развије одбрану на то. 

Додаје да понављање даје већу вероватноћу да ћете имати бржи и правилан одговор. Давањем друге дозе после 28 дана омогућавате организму да запамти да треба да се бори против тога. 

Подсећа да су прве вакцине почеле да добијају дозволе за употребу у новембру и децембру и да је још увек све у теоретским приступима колико дуго штите вакцине. 

"Очекује се надамо се и дуже и то је оно што се сматра и постклиничким испитивањем. Једном када било који медикамент уђе у употребу, ми пратимо колико траје имунитет и то укључује и имуни одговор", објашњава доктор Драган Јанковић.