Др Миланко Шеклер: Све ово ће трајати краће него што мислимо, ако се штитимо прокужавање је "гратис"

Миланко Шеклер је гостујући у Београдској хроници навео да ако је једна особа заражена, а друга није, а загрле се, то може да буде незгодно.

"Важно је да сви схватимо да се не заражавамо сваки пут кад ступимо у контакт са вирусом. Ако је та количина вируса веома мала, ми се не разболимо уопште. То се зове прокужавање. Заражавање је када се заразите, и то зависи од количине вируса који уђе у кратком временском периоду у организам", нагласио је Шеклер.

То, каже, зависи од маске.

"Микрокапљице које избацујемо из уста, оне веће падну до 0,8 метара, а мање и до преко два, три метра. Маска ефикасно штити од тих микрокапљица, али не од вруса, јер она и не служи за то. Оне служе да све капљице које сад избацујемо не стигну до саговорника. Ако ја носим маску, а ви не носите, око 80 посто је шанса да ћу вас заштитити, а ако оба саговорника имају маску, могућност да се заразите је један према 100", напомиње Шеклер.

Вируси праве грешке 

Ако ставимо маску, и скинемо је најбоље је, указује, да је не стављамо поново.

"Маску након ношења баците, не додирујући спољни део, јер може бити заражена, баците је и користите другу кад вам буде поново потребна", каже Шеклер.

Истиче да РНК вируси не могу ништа паметније да ураде сем да се мењају.

"Они праве грешке. Један вирус кад уђе једну ћелију треба да направи неколико хиљада потомака. Сваки потомак се разликује у пар слова, два, три. Ту књигу од два три словне грешке можемо да прочитамо. Када је таква ситуација, ми то ништа и не примећујемо, тај се вирус умножава и даље је све то разумљиво. Кад се негде прескочи неколико слова на неком незгодном месту, као што се сад десило, један део и не можете да прочитате. Причамо о синтези протеина. Ту су информације како да вирус направи сам себе. Једно упуство како он себе прави", наводи Шеклер.

Према његовим речима, ако има грешку у том упутству, он направи неки део мало другачији него што је био.

"Тај део је битан да се за њега направи заштита. Вакцина стимулише производњу наше заштите које треба да неутралишу то место. Ако је грешком променио то место онда наша антитела могу да не препозају то место, па се направи нови сој, где на пример не може да нас заштити вакцина", рекао је Шеклер.

Сваки од тестова користи три гена 

На питање да ли вакцина покрива и нови сој вируса, наводи да је премало је времена прошло да би се поуздано рекло.

"Врло је мала могућност је да се деси та вакцина слабије функционише. Сигуран сам да не може да не ради. Може у неком степену можда да буде мање ефикасна, исто ефикасна, али може да се деси да буде и ефикаснија", указује Шеклер.

Истиче да ће се ово заврштити брже него што мислимо.

Према његовим речима, пи-си-ар тестови су апсолутно валидни.

"Сваки од тих тестова користи најмање три гена, три места тражи на вирусу и потребно је да један буде позитиван. Имате три шансе да сигурно дијагностикујете. Ако не хвата баш један ген, као што се у Енглеској десило - када је једно место негативно, а два гена позитивна они знају да је мутирани облик. Свакак анализа има три анализе, да не можете да промашите. Радите практично три анализе за један узорак. Када је мутирани облик у питању у Енглеској, они су открили да су увек два гена позитивна, а један није јер је промењен, па дијагностичко средство не ради идеално, али функционишу и даље две резерве", наводи Шеклер.

Вакцинација - шибица на крају тунела 

Исто важи, каже, и за вакцину, она не прави антитела за једно, него за неколико места.

"Ово место је промењено једном. И ако то једно не фунлционише идеално, имаћете остала антитела која ће да штите. Ефикасност можда неће бити 92 посто, него 83, а то не мења суштину ствари", објашњава Шеклер.

На питање колико је важно то што је у Србији почела вакцинација каже да је то сад упаљена нека шибица на крају тунела.

"И овај мали корак је значајан. Велика је ствар да је вакцинација почела. Велика је ствар да се формира логистика за вакцинацију. Вакцинисати 300, 400 или 500.000 што се очекује у јануару то није мали посао. Посебно ако се узме у обзир да је наш систем детаљно размотрио ‘Фајзерову‘ вакцину, па се зна да постоји мало већа шанса од могућих алергија, па ће свако морати да сачека до пола сата након апликације вакцине, али ту има увек терапија за ‘не дај боже‘", напомиње Шеклер.

Однос према вирусу - филозофски однос према ничему 

Наводи да сви морамо да оболимо од короне и да вакцина неће све да реши, то није чаробни штапић.

"Друга је варијанта да се прокужимо, да сви преболимо, па да смо заштићени. Решење је на средини, неки ће да се разболимо, неки ће да се вакцинишемо. Није нормално да популацију старију од 65 година пустите да се прокужава, а знате да ће да умре десет посто. Нормално је да те људе морате да вакцинишете више", додаје Шеклер.

Напомиње да је нормално да вакцинишете здравствене раднике који имају дугу експозицију концентрације вируса јер иду код болесника.

"Логично је да њих морате да заштитите. Приоритет су здравствени радници, и старије категорије. Остали, није лоше ни да се прокужимо. Прокужавање вам не гине ако се штитите. Ако све чините да се не заразите, прокужавање је гратис. Јер неће ући велика концентрација вируса да се заразите", казао је Шеклер.

Корона је, додаје, интересантан вирус и дуго постоји. Напомиње да од њега нема страха.

"Навикнете, радите са нечим што не видите. И читав живот проведете доказујући да постоји нешто што не видите. То је мало филозофски однос према ничему. Сигуран сам да ће се завршити све брже него што мислите", закључио је Шеклер.