Каква је будућност партија испод цензуса

У чак двадесет листа упалио се црвени аларм. Неке га виде као упозорење, неке као време за политичку пензију. Можда су баш оне научиле да старе теме код бирача више не пролазе.

"Не пролазе те увреде и то што је било увреда да је мање-више лоше утицало на странке које су лансирале, чак и СНС када је имао једно парче кампање негативно у том тренутку није растао него је падао, то важи и за остале поготово за ове мале листе", каже Срђан Богосављевић из ИПСОС-а.

Зоран Пановић из Демостата каже да нека врста разумевања за Вучића опозиције као што је показивао ЛДП нема прођу, значи морате бити апсолутна доследна опозиција али не екстравагантна.

"Мислим да је Љубиша Прелетачевић Бели на претходним изборима испуцао у великој мери тај потенцијал тих анисистемских перформанса, ни монархистима није помогло то што се у дому Карађорђевића родио један принц", рекао је Пановић.

Изостало је и поверење оних који су подржали листу.

"ДС и ЛДП имају неке инфраструктуре и учествују у власти негде на неким општинама, неће се оне тако моментално угасити, није немогуће видели смо да је СПО сагорео, сагорео је много више Г17, али то је била одлука нестали су лидери", рекао је Богосављевић.

Уколико буду скакали са истим теретом, сматрју упућени, ни на следећемим изборима неће доскочити до пет одсто. 

"Да странке не буду само бирои за запошљавање, да странке почну да се труде да представљају неког у социјалној категорији друштва, да се на неки начин људи према странкама односе као према фудбалским клубовима. На пример ја навијам за Звезду ако је она у кризи нећу прећи у други клуб, ти степени лојалности су у Србији врло далеко", објаснио је Пановић.

Не и да се странке са лошим резултатом косолидују. Први следећи тест најкасније је за две године, када ће грађани бирати предстванике у републичком парламенту.