Tранспарентност Србија: Функционерска кампања доминантна одлика предизборне кампање

Златко Минић из ТС рекао је да је у медијима Вучић доминирао, с једне стране, својим активностима као премијер, од којих је већина промотивна.

"С друге стране, добио је импозантан простор у блоковима посвећеним предизборним активностима захваљујући великом броју грандиозних промотивних скупова на којем је био велики број присталица који је довожен на те скупове. Вучић је добио и велики простор у програмима више националних, регионалних и локалних приватних комерцијалних телевизијских станица", навео је Минић представљајући главне налазе и специфичности ове кампање.

Минић је истакао и да је Вучић доминирао и у маркетиншком представљању, док се у много мањој мери појављивао кандидат за председника Вук Јеремић.

"Остали кандидати били су слабо, једва видљиви, а неки и невидљиви", додао је Минић.

Према његовим речима, Вучић је у извештајима медија, без обзира да ли је реч о онима који би се могли сврстати у "благонаклоне" према лидеру напредњака или не, истовремено представљан и као премијер и кандидат за председика, што указује да код медија није издефинисано јасно шта је "функционерска активност".

Минић је рекао да за разлику од 2016. године страначки ставови и поруке нису пласирани преко сајтова државних органа, што представља позитиван помак.

Нагласио је да је и у овој кампањи забележено "везивање" државних активности и промотивних, односно страначких митинга, односно да су премијер и министри често обилазили фабрике, школе и друге установе, а потом у поподневним часовима у истом граду говорили на предизборним митинзима.

Минић је рекао да је то константа свих кампања без обзира на то ко је на власти.

Навео је и да ТС овог пута није радио теренски мониторинг и да због тога нема података колико је потрошено на кампању.

Говорећи о насловним странама новина, Минић је рекао да Александар Вучић од 2. до 28. марта има највише појављивања у насловним странама, а да је у анализу укључено и то када га неко помиње.

Минић је рекао да специфично Александар Вучић има највише помињања у позитивном контексту – 77 одсто.

"Негативно појављивање само на насловним странама листа Данас, Франкфуртске вести и једном у Блицу, док се кандидати Саша Јанковић и Вук Јеремић и Саша Јанковић највише негативно помињани и то у Информеру, Куриру и Српском телеграфу", навео је Минић и додао да се Вучић у својству премијера пробио и до насловне странице Спортског журнала.

Програмски директор ТС Немања Ненадић указао је да државни органи Србије нису урадили све што је била њихова законска обавеза, нити све што су могли како би решили проблеме који су познати од раније.

Према његовим речима, ситуација је лошија него на парламентарним изборима прошле године.

Указао је да се у току досадашње компаније највише осетило одсуство активности Јавног тужилаштва.

"На свим изборима људи су причали о томе како се купују гласови, где је ту јавни тужилац. Улога јавног тужиоца може бити да изађе јавност и да позове грађане да своја сазнања поделе са тужилаштвом", рекао је Ненадић.

Тврди и да су оптужбе за злоупотребе јавних ресурса у надлежности Јавног тужилаштва.

Сматра и да су у финишу изборне кампање изнете и тешке оптужбе на рачун противника и чланова породице о озбиљним кривичним делима, а да се Тужиштво није огласило ни са тим у вези.

Говорећи о непоступању институција, Ненадић је, између осталог, подсетио и да Скупштина Србије није испунила законску обавезу да формира Надзорни одбор.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати истакао је да место председник Србије по Уставу Србије из 2006. године није "значајно место", јер председник нема неких битних овлашћења, то је место које говори о "легитимности човека".

"Међутим, то место је важније уз један услов - ако сте у исто време шеф владајуће партије. Тада заправо место премијера иде у други план. Тај шеф партије који је у исто време шеф државе постаје центар круга, зато што је кадровска кључна политичка ефектива у његовим рукама", рекао је Гоати.

Како је речено, мониторинг функционерске компаније обављен је по истој методологији, као и у претходна три изборна циклуса, од 2012. године.

Информације о активностима функционера прикупљене су из најава догађаја агенције Бета, најава на сајту Владе Србије, саопштења и информација о активностима на сајтовима министарства.

За потребе анализе пласмана функционерске кампање у електронским медијима посматране су централне информативне емисије пет телевизијских станица - РТС, Н1, Б92, Студио Б и Пинк, у два дана кампање 19. и 22. март.

Анализиране су и насловне стране свих 12 листова, од 2 марта до 2. априла.

Реч је о прелиминарним подацима с обзиром да је кампања још у току.