Да ли више изборних листа значи и више демократије

Избор на овим изборима је велики. Осамнаест проглашених и 11 изборних листа које чекају да буду проглашене. Међу носиоцима и политичке и неполитичке личности, за многе од њих јавност је први пут чула. Зашто политичке новајлије на мандате наваљују као да су на распродаји?

"Прва група су они који заиста желе да се у будућности баве политиком, па да стекну неку врсту препознатљивости. Друга група су они који користећи недоречености у систему покушавају да злоупотребама или заобилажењем освоје страначки мандат", указује Бојан Клачар из Цесида.

Према његовим речима, вероватно постоји одређен број странака и листа које се ту суштински налазе, а подржане су од броја већих странака којима је у интересу да постоји странка која одвлачи одређен број бирача од њихове конкуренције.

Овако велика конкуренција није виђена од 2000. године. Према подацима Републике изборне комисије, број листа на парламентарним изборима варирао је током година, највише их је било 2008. То што је сада пријављно скоро 30 листа, новинар Милан Милошевић тумачи као повратак уназад - на почетак вишестраначја и 1990. годину.

"Не такмичи се 29 него 40 партија, јер су се неке кандидовале у облику коалиција. Има бар десетак или 12 на једној листи, не пратим више толико... То је знак да наш партијски систем није сазрео, није се конституисао, имамо тињајућу кризу политичког система", указује новинар Милан Милошевић.

Осим рекордног броја листа, рекордан је и број нових странака које се декларишу као заступници руских интереса: чак три се тако отворено декларишу. Српско руски покрет, Руска странка, и Јединствена руска странка - за коју се испоставило да је фалсификовала потписе. Играју на емотивну везаност Срба за Русију, али и на рупе у систему.

"Још увек, на пример, немамо Руски национални савет, сада је прилика да се каже у реду, руским правима се нико није бавио, одлична је прилика да то будемо ми у овој кампањи, јер су савети скоро свих осталих мањина основаниЖ", напомиње Клачар.

Шта ће на овим изборима велики број листа донети странкама, а шта бирачима?

"Када дођемо у зону да неко зависи од две до три хиљаде гласова, малог броја гласова, а врло ће бити тесно на изборима, а тај мали борј гласова може бити значајан за листу да остане испод цензуса", сматра Клачар.

Милошевић наводи да велики број листа у садашњем стању ствара какофонију, нарочито у изборним кампањама јер се, како каже, више не зна шта ко прича.

"Добро је да људи кажу шта имају, а то је брана популистичкој тежњи која се повремено јавља код наших бирача", напомиње Милошевић.

Бирократска брана од 10.000 потписа изгледа није била препрека за велики број нових странака, мада се њихова исправност још проверава у РИК-у. А има и пара.

Само за оверу 10.000 потписа треба издвојити 500.000 динара. Томе треба додати страначку инфраструктуру, па основне трошкове кампање. Истраживачи Цесида су израчунали да је за један политички изборни стартап неопходно тридесетак хиљада евра. Изгледа да многи верују да је оваква инвестиција исплатива.