Ко је мањина увек, а ко само пред изборе
И у актуелном изборном циклусу, има странака које су покушале да место у Скупштини загарантују са нижим изборним прагом који је резервисан за странке националних мањина. Републичка изборна комисија одбила је Руску и Републиканску странку које тврде да се залажу за интересе Руса и Мађара. Пред истек рока за кандидатуру изборну листу предала је и Влашка странка докторке Данице Грујичић.
Три изборна циклуса у четири године и у сваком покушај странака да на путу до парламента прескоче више степеника. НОПО је 2012. успео, не скривајући да Влахе представљају само на папиру. Руска странка 2014. није прешла ни мањиски нижи праг, али им је РИК дозволио да покушају. Годину и по касније, образлажу зашто не прихватају.
"Увидом у Програм Руске странке, констатовано је да су програмски циљеви (нпр. Јасно ка Евроазијском Савезу, Владавина права, Економија нам је битна, Пољопривреда - препород села и наталитет, и други) дефинисани као општи политички циљеви недовољно специфични да би се на основу њих дошло до закључка да је у питању политичка странка која ће се претежно бавити заштитом људских права и интереса припадника руске етничке заједнице у Србији", саопштено је из РИК-а.
Републиканска странка без доказа да се залаже за права мађарске мањине, статут и програм на српском и енглеском, а на изборима би да се бори за гласове Мађара. Довољно да РИК стопира да у трку за Скупштину уђу привилеговани.
"Важно је да националне мањине учествују у политичком животу, али важно је да се њихово право не злоупотребљава од других", каже директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.
Представници мањина на изборима за националне савете надмећу се за право да штите културну аутономију својих сународника. Посебан бирачки списак само за та тела Руска странка није иницирала.
"Мислим да је добар начин да се подаци везани за регистрацију политичке странке националне мањине упореде са оним што су подаци из посебног бирачког списка где се региструју припадници националне мањине али свакако да законодавство у том делу мора бити прецизније", каже Сузана Пауновић.
То потврђују и аналитичари. По важећем закону процена РИК-а је једина брана злоупотреби. Њихова намера је јасна, али су неубедљиви аргументи да се на званичном сајту странке не пропагирају довољно мањинска питања. ЗА Цесид је спроно и то што РИК у везу доводи изборе за националне савете и парламент. Бројни су, тврде, и парадокси.
"Има ситуација да је нека организација регистрована а да сада по том истом регистру не може да учествује на овим изборима. Други парадокс везан је за то да је иста странка може да учествује на локалним изборима као странка национслни мањина", каже Бојан Клачар из Цесида.
Према његовим речима, та врста неконзистентности које имамо у изборним процедурама и процесу кандидовања јесте нешто што би морало да се решава уочи избора.
Уместо да се у пет до дванаест утврђује да ли се нека странка заиста бори за права мањина, оштрији критеријуми за регистрацију мањиских партија очекују се у Закону о политичким странкама. Ресорно министарство требало би тада систематичније да контролише да ли се законске предности користе једино за изборну трку са мање препрека.
Коментари