Релативно умерена активност политичких партија у кампањи

Извештај обухвата период од 24. марта до 3. априла, који је, како је наведено, обележила релативно умерена активност политичких партија, у којој по присутности и интезитету доминира коалиција око СНС-а, док је далеко иза ње прва следећа коалиција предвођена ДС-а, а затим следе остали учесници избора.

Вођа тима посматрачке мисије "Грађани на стражи" Раша Недељков рекао је да је закључак да је осетан недостатак конкретних политика које актери у кампањи нуде.

"Говоримо о не толико квалитетним и јасним порукама и јавно доступним програмима политичких странака. На терену је приметно да најинтезивнију кампању има коалиција окупљена око Српске напредне странке и затим коалиција око ДС-а, а тек онда иза њих следе други актери," рекао је Недељков.

Према његовим речима, недостатак квалитетне политичке кампање одразио се и на начин на који су се изборни штабови определили како да комуницирају са бирачима.

Истакао је и да су напредњаци у овој кампањи променили своју реторику и док им је раније фокус био на борби против корупције, сада акценат стављају на фискални и економски ефекат.

Према његовим речима, ДС у својој кампањи бирачима нуди стручне људе, себе као спас и да се Србија извуче из муља, док је СПС свој језик обојио народним речником, говорећи о себи као последњој социјалној брани.

"Недостатак квалитетних порука, политика и решења се манифестовао и на присутност негативних кампања, односно напада других политичких актера, а без понуђених конкретних решења", рекао је Недељков.

Како је додао, жртве таквих кампања подједнако су биле СНС и ДС, док је СРС у својој реторици негативну кампању уперио на више различитих актера.

Истакао је и да су, када је реч о говору мржње, забележени изоловани случајеви и да се не може говорити о тренду и систематској политици.

Како је наведено у извештају, говор миржње је присутан на нивоу изолованих случајева највише у кампањи СРС-а, затим у коалицији Двери-ДСС, као и код СНС-а, а у кампањи ДС забележен је један случај говора мржње.

У извештају је истакнуто да иако постоје широм распрострањени наводи о случајевима куповине сигурних гласова, односно случајева давања новца и пакета са храном бирачима у замену за сигуран глас, притисака, физичког насиља или застрашивања од стране различитих политичких партија, посматрачи у овом периоду нису прикупили довољно доказа да би се са сигурношћу тврдило да су ти инциденти распрострањени и организовани у мери у којој се о њима говори.