Мањинске странке, самостални играчи или коалициони партнери?

Самостално, или на листи националне странке. Мањинске партије чије бирачко тело није превише подељено углавном излазе самостално.

"Мањинске странке које заступају најбројније националне мањине Бошњака, Мађара, Рома и Албанаца, имају бољу стратегију уколико наступају сами на изборима, још боље ако успеју да направе коалицију више странака унутар њиховог страначког блока", каже Бојан Клачар из ЦЕСИД-а.

Социолог Зоран Стојиљковић сматра да код тих бројних мањина, којима није нарочит проблем и да део гласова оде странкама већинске нације или грађанским странкама, није проблем да прескоче цензус и добију неколико посланика и евентуално Посланички клуб.

"Сви остали, релативно мали број мањина попут Словака, Хрвата, треба озбиљно да размисли о неком коалиционом приступу", сматра Стојиљковић.

За бољи резултат на изборима и мањинским странкама је важан начин вођења изборне кампање.

"Оне странке које наступају самостално, морају да имају јаку кампању пре свега теренску и фокусирану на оне делове Србије у којима живе доминантно припадници те мањине. Са те стране имају олакшан посао зато што не морају да воде кампању тамо где немају своје представнике", каже Клачар.

Да ли је мањинама које имају свог представника у Скупштини лакше да остваре своја права? 

"Наравно сви који су заступљени лакше остварују своја права. То је и и разлог зашто се неке организације одлучују да цинично уђу у политичко поље, јер је утицајније једна странка, која у коалицији држи два посланичка места, него сва медијска удружења и синдикати рецимо", наводи Стојиљковић.

Подршку грађана на изборма и прелазак природног цензуса тражиће за сада, три листе, СВМ, листа Бошњачке демократске заједнице Санџака и Странка демократске акције Санџака.