Шта утиче на гласачеву одлуку?

Кад се убаци гласачки листић у кутију, назад нема. А то је само једна од 10.000 одлука која се донесе у изброном дану, као и сваког другог у години. И готово увек људи верују да су изабрали рационално. Наука демантује.

Једна од нових теорија сугерише да су људи често ирационални на местима где мисле да би можда могли да донесу неке другачије одлуке, неминовно на те одлуке утичу многи други фактори, не само наша одлука.

Физика гласачке кутије каже - једино ако се политичка одлука доноси самостално и независно од било каквог спољашњег утицаја, код гласача је пресудна лична наклоност према политичкој опцији. Психологија је сагласна - ставове обликују други. Теорија политике тврди - нужне су поуздане информације.

Групе често умеју да донесу лошије одлуке или нека мања група него појединци када имају нетачне информације.

Човек је ирационалан. И то је за научнике предвидљиво. Доказују на примеру такозване затвореникове заблуде.

"Имате два затвореника који су чланови криминалне групе и њима је понуђено да признају, да одају и они могу да направе комбинације да ћуте обојица и ослободе се, али један не зна шта ће онај други да уради, ако погреши и ћути а овај други одоговори, он добије 40 година", каже Слободан Бубњебић из Часописа за промоцију науке Елементи.

И у политичком одлучивању, заблуде нису ретке, али једно се зна - колико би свака Влада требало да има чланова. У Србији идеално - 20. Научно потврђено.