Изборна тишина (не) важи за интернет

Предизборна тишина почиње у четвртак у поноћ. Онда ће политичари заћутати на телевизији и радију, неће их бити у штампи, али је извесно да ће се изборна бука настави на друштвеним мрежама. Ни најтврђи закон не може интернет да стави под контролу. А ако се тамо галами, поставља се питање смисла предизборне тишине.

Драган Ђермановић, интернет консултанткиња рекла је да не можете регулисати дијалог и  дебату која је отворена на толико канала.

"Оно што можете да урадите је да или смањите трајање изборне тишине, какав је пример код неких земаља у региону, или да је потпуно укинете", рекла је Ђермановић.

Према њеним речима, на изборима 2012. године главни хит је била подела малих уметничких дела које су грађани правили фотографишући своје беле листиће. Од тога је потом настала фејсбук изложба белих листића, која је била са једне стране, како кеже, потврда бунта и креативни израз корисника интенрета.

У Америци али и многим европским државама тишина пре гласања не постоји. Тамо где је још има, као на пример у Хрватској, покушали су да, у току 24 сата, колико траје ћутња, ућуткају и интернет кампању.

Политичарима је било забрањено да остављају статусе, поруке или коментаре на друштвеним мрежама. Признали су тада да им утишавање није баш пошло за руком.

Може ли се у Србији ућуткати интернет? Горан Караџић из РРА каже да нема ефикасних решења. Према његовим речима, то би се сматрало невероватним обликом цензуре и били би проглашавани за Северену Кореју, а са друге стране то не може да буде ефикасно.

"Ви не можете да имате неко дугме, као код кабл оператора и да кажемо искључите ту и ту телевизију, они то искључе и нема емитовања. Ви не можете интернет тако лако да искључите. Право да вам кажем у тим разговорима у европским оквирима нема баш претерано ни жеље да се иде у тако чврсту регулцију", рекао је Караџић.

Има ли онда смисла изборна тишина ако не може свугде да се чује? Драган Вукмировић из РИК-а каже да донекле има.

"Разлика у тим медијима је у томе што рецимо ви морате да се прикачите на интернет, морате да пристанете да примате неку поруку, практично можете да контролишите оно што примате, док у другим медијима, пре свега, електронским није то случај", рекао је Вукмировић.

Законски оквир који дефинише изборну тишину креиран је 2011. Али њиме није предвиђена контрола интернет комуникације. Међутим, тада је само неколико стотина људи користило твитер и не више од 300.000 људи фејсбук.

Данас је та бројка много већа - око 3,5 милиона људи је на фејсбуку и више стотина хиљада на твитеру. Политичари ће искакати из телефона и компјутерских екрана. Ко буде хтео да се одмори од кампање и на миру одлучи за кога да гласа, мораће не само да се искључи већ и да се сакрије.