Двери: Подићи плате и углед професорима

Професори су, здруженом кампањом политичких субјеката, медија и надлежних институција, људски и материјално унижени, оцењују Двери. У просвету се улаже испод четири одсто БДП-а, а морало би да се издваја минимално шест одсто, кажу у том покрету и обећавају да ће, када се Двери буду питале, то бити минимум.

Најважнији проблеми у просвети су статус професора, финансирање просвете и мали број деце као последица ниског наталитета, оценио је Покрет Двери.

Како се наводи у саопштењу ове странке, посебан проблем је то што се поклања мала пажња српском језику, математици и историји.

"Код већине просветних радника, ипак, доминира духовност у односу на материјално, па је та већина успела да сачува ентузијазам и одржи висок ниво предавања. То је још један доказ да се не уклапамо у евроатлантске токове, где је духовност скоро непозната. Многи политичари инсистирају на мењању српског идентитета, али се надам да неће успети у томе", рекао је на конференцији за новинаре Двери професор Љуба Протић.

Покрет Двери истиче да су професори људски и материјално унижени - здруженом кампањом политичких субјеката, медија и надлежних институција - и зато више нису ауторитет ученицима, родитељима и широј јавности.

"Не дозвољава се да реч професора има значај у просветном систему, ни ван њега", упозорио је Зоран Павловић, координатор просветног Савета покрета Двери и професор историје.

Професор Александар Липковски је истакао да се у просвету улаже испод четири одсто БДП-а, а морало би да се издваја минимално шест одсто.

"Када се Двери буду питале, то ће бити минимум. Од тог новца ће се санирати и опремати школе и кабинети, а на трећем месту - подизати плате професорима", закључено је у саопштењу.