Школујемо ђаке за 138 непостојећих професија

Учесници трибине Грађанских иницијатива "Да ли је образовање тема изборне кампање" оценили су да је ресор просвете у последњих десетак година служио за поткусуривање међу странкама које су правиле владе. Указују да је неопходна реформа наставних програма и уџбеника, али и другачија расподела новца из буџета који се издваја за просвету.

Представник Демократске странке, познати генетичар Миодраг Стојковић, рекао је на трибини у Танјуговом прес центру да у последње две године ништа није урађено по питању образовања у Србији, при чему је велики проблем што је школски систем такав да не повезује функционално знање и праксу.

"Уџбеници су непрактични, не поспешују да се код ученика створи иницијатива и самопоуздање, при чему се ђаци школују за 138 професија које не постоје", истакао је Стојковић.

Упозорио да постоји велика разлика у квалитету наставе на Београдском универзитету, који је на Шангајској листи на 400. месту, и приватних универзитета у Србији, јер се најбоље рангирани приватни универзитет из наше земље налази између петхиљадитог и седамхиљадитог места на тој листи.

Стојковић је упозорио и да се дешава да професори осумњичени за корупцију и даље предају у образовном систему Србије.

Представник групе грађана "Доста је било. Рестарт" и професор Факултета политичких наука Душан Павловић рекао је да образовање представља "кусур у страначким диловима", оценивши да се доскорашњи министар просвете Жарко Обрадовић уопште није интересовао за свој сектор, а да је главни главни проблем образовног система у Србији негативна селекција.

"Све почиње од основне школе, јер се деценијама ђацима поклањају оцене, па деца одмах виде да иако ништа не раде, а имају утицајне родитеље, пролазе добро, а то се касније наставља и у животу", навео је Павловић.

Посланик Либерално демократске партије Бојан Ђурић рекао је да би Министарство просвете требало да води "политичар с утицајем", док Стојковић сматра да тај ресор треба да води неко ко изнутра познаје образовни систем.

Ђурић је навео да је за ЛДП образовање једна од кључних тема, мада, како је рекао, са жаљењем мора да констатује да тај ресор од 2003. године служи странкама за поткусуривање.

Заложио се за другачијуј расподелу новца из буџета који се издваја за просвету, напоменувши да сада 96 до 97 одсто тог буџета одлази на техничке послове.

Ђурић није желео да одговори на питање ко би могао да буде кандидат ЛДП за министра просвете, ако би та странка била у влади, сматрајући да би то било неозбиљно у овом тренутку.

"То би требало да буде политичар с утицајем, неко ко може да стави ногу у врата и каже зашто је то важно", закључио је посланик ЛДП.

Извршна директорка Грађанских иницијатива Маја Стојановић, нагласивши да су потребни резови у просветном систему, говорила је посебно о недовољно квалификованим наставницима и потреби за реформом уџбеника.