Политичко бојно поље на интернету

Највећа битка у овој кампањи водиће се на интернету. Много пута смо то чули откако су избори расписани, а ми смо се запитали колико су страначке кампање усклађене са могућностима данашњег интернета, да ли препознају бирача и прилагођавају му се или му само преносе поруке са плаката.

И даље никоме у Србији није пало на памет да направи апликацију на интернету која би посматрала навике грађана, сајтове које посећују и круг пријатеља на Фејсбуку и тако им помогла како да гласају.

У овој кампањи навелико се говори о интернету као новом и можда најважнијем политичком бојном пољу, али имају ли странке у Србији идеју како се у кампањи користи интернет?

Томислав Дамјановић из УРС-а рекао је да иако већина политичара сматра онлајн кампању попут неког чаробног штапића који ће решити све проблеме који постоје у офлајн медијима, она то неће урадити.

"Оно што је битно, што људи не схватају да је битно у политичким кампањама - јесте да је вама битан контакт садржај; уколико немате добар садржај на интернету, нико неће доћи на сајт, тај сајт може да дизајнира најбољи дизајнер на свету, али уколико немате дневно добар садржај - нико вам неће доћи на сајт. Самим тим нећете имати неку врсту повратне информације", навео је Дамјановић.

Коста Андрић из ЛДП-а каже да је интернет једно од средстава да странка каже шта је њен програм.

"Искуство до сада је да људи заправо комуницирају са нама преко интернета, да нас питају какви су наши ставови о одређеним питањима, тако да користимо интернет управо да имамо тај дијалог без којег нема квалитетне изборне кампање и заправо не можемо да говоримо о реалној подршци", истакао је Андрић.

Изјаве страначких функционера помало звуче као да су уобичајену кампању са улице пренели на екран.

Милош Ђајић из ДС-а каже да та странка користи интернет да покаже на креативан начин да је њихов програм нешто што им је потребно и, с друге стране, како да се грађани укључе у дијалог.

"Ми смо све ово време имали континуирани дијалог, али оно што је најважније за интернет кампању јесте то како људе укључити да искажу, питају, коментаришу, друже се, прате нас и да видимо на крају како ту атмосферу да преточимо на дан избора у оно што је нама најпотребније, а то је да људи гласају за нас", објаснио је Ђајић.

Нова демократска странка кампању води упознавањем корисника друштвених мрежа о актуелним дешавањима, каже Ненад Ћеранић из те партије.

"Дакле, што буде више дешавања и информација а у вези са јавним наступима и различитим активностима, то ће бити и већи фидбек свих корисника друштвених мрежа", рекао је Ћеранић. Како је додао, свако мишљење и деловање које је другачије од НДС-овог - не цензурише се.

Погрешна стратегија

Сви који воде страначке интернет тимове позивају се на искуства из Америке, али их ретко примењују. Један од разлога је што се у Америци кампања води по две године, док у Србији траје највише месец и по дана.

Слободан Марковић из Центра за развој интернета сматра да је једна кампањска стратегија погрешна и да би политичке партије требало да заузму дугорочну стратегију са грађанима и да искористе друштвене медије и интернет, и направе с њима један активан однос.

Према његовим речима, тако би их укључивали у неке своје иницијативе и да им омогућавају, да предлажу идеје и да прате реализацију, па да друге мотивишу да то раде заједно са њима.

Марковић каже да су све то ствари које партије данас не раде на интернету.

Озбиљна интернет кампања прати навике бирача, шта претражује, чему се радује, шта не воли. На основу тога се ствара његов профил и нуди му се баш оно што ће га приволети да гласа за одређену странку. То захтева посебан софтвер, повезан са Фејсбуком, Твитером, Гуглом. Међутим, тога нема у Србији.

"Оно што је проблем на интернету - та кампања је попримила облик навијачке политике где се супротстављени кланови онако препиру и препуцавају и то наилази на неодобравање људи који то схватају као загађивање интернет простора. Негативна реклама", рекао је Марковић.

Уместо што се неретко негативно рекламирају, странке би могле да буду мало креативније. На пример, да направе предизборне апликације за мобилне телефоне, јер је чак и Фејсбук схватио да је ту будућност.

Наравно, апликација треба да буде таква да свако пожели да је има на свом телефону. Одатле па до гласа пут ће можда бити краћи.