Мања незапосленост и реформе кључни за опоравак

Представници политичких странака сагласили су се да је после избора неопходно направити реформу јавног сектора, радити на смањењу незапослености, поједностављивању административних процедура и усвојити системске законе како би Србија коначно изашла из транзиције.

Они су на округлом столу "Економска политика Србије", у организацији недељника НИН, поручили да је потребно идентификовати кључне привредне гране и улагати у њихов развој, а то су пољопривреда, прехрамбена индустрија, ИТ сектор, енергетика и образовање.

Функционер Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић рекао је да реформе, о којима у последње време говоре и власт и опозиција, могу да воде и у добром и у лошем смеру и истакао да се не могу правити реформе које ће појести људе.

Он је поручио да се залаже за реформе јавног сектора у којима је највећа непотребна потрошња и истакао да су јавна и комунална предузећа због политичког управљања од мотора развоја постали највећи тег за буџет.

Бајатовић је рекао да су други по величини проблем у Србији предузећа у реструктурирању и оценио да Србији не могу помоћи странци, већ да треба развијати домаће потенцијале и развијати технологију.

"Ако нам највећа предност буде јефтина радна снага, онда ћемо генерисати сиромаштво", поручио је Бајатовић и додао да се мора изменити Закон о стечају, како би стечај трајао максимално 60 дана.

Он је додао да је Србија остала без банкарског система јер су "пукле скоро све домаће банке" и поручио да банке морају да деле судбину привреде и да су превисоке каматне стопе.

Лидер УРС-а Млађан Динкић рекао је да су три кључна проблема незапосленост и низак привредни раст, бирократија и висок буџетски дефицит и јавни дуг, и истакао је да се они не могу решити штедњом, већ инвестицијама и потрошњом.

"Нема шансе да се буџет опорави ако се не опорави привреда", рекао је Динкић и додао да треба наставити подстицаје за инвестиције.

Динкић је рекао да у првих 100 дана владе треба донети законе који би елиминисали бирократске процедуре, пре свега Закон о планирању и изградњи. Он је рекао да се не залаже за гашење Фонда за развој, већ за његову докапитализацију и формирање државне Развојне банке.

Динкић је рекао да се високи дефицит неће решити замрзавањем плата и пензија, већ да је потребно отплатити део најскупљих кредита до краја године, како би се уштедело на каматама, укинути солидарни порез и ићи на политику запошљавања и инвестиција.

Функционер ДС Душан Никезић навео је да су највећи проблеми колапс привреде, пораст сиромаштва и неодрживи раст задуживања и поручио да је неопходно идентификовати кључне гране привреде које у кратком року могу да доведу до раста производње.

Он је указао на то да је неопходно да се води праведна социјална политика и да је потребно улагати у образовање, примарну здравствену заштиту.

Потпредседник ЛДП Иван Андрић поручио је да је једини проблем у Србији недостатак храбрости и визије у вођењу политике, а да су незапосленост, јавни дуг, општа неефикасност јавног сектора само појавни облици и истакао да је Србија 2004. године заустављена у транзицији.

Он је као решење навео формирање савета за реформе који би донео стратегију суштинских реформи и контролисао их, а био би "надполитичко тело" у којем би били "представници знања".

"Проблем српске економије је недостатак воље да се транзиција, заустављена 2004. године, спроведе до краја и мислим да је време да се настави 17. марта", рекао је Андрић.

Лидер Заједно за Србију Душан Петровић, који је у коалицији са НДС Бориса Тадића, рекао је да је највећи проблем Србије незапосленост, а да је лек јасан план развоја - пољопривреде, прехрамбене индустрије, рударства, енергетике, ИТ сектора и туризма.

Функционер СДПС Иван Бауер поручио је да су кључни проблеми одлагање најтежих реформи, неефикасност јавног сектора, катастрофално стање у ПИО фонду, недовољан прилив инвестиција и растући јавни дуг.