Штрајкови у кампањи, случајност или не?

После новогодишњих празника у градовима широм Србије кренуо је талас протеста незадовољних радника, а то је управо период када се наслућује да ће бити расписани ванредни избори, што се крајем јануара и догодило. И док синдикалисти кажу да је то била случајност, политичаре таква ситуација не изненађује јер, како кажу, власт је пред изборе најрањивија.

Незадовољни радници траже исплату зарада, боље услове рада, смену пословодстава... Покретање или радикализација давно започетих штрајкова широм Србије подударилo се са расписивањем избора.

"Ово нема везе са предизборном кампањом, али као и у свакој кампањи, ми се надамо да ћемо од тога имати користи", каже Светозар Прљевић из фабрике "24. септембар" из Ужица.

"Ми смо једноставно у тој ситуацији, само се поклопило са временом политичке кампање", рекао је Ненад Терзић из "Фабрике вагона" Краљево. 

Они од којих се помоћ очекује не верују у случајност. Протести у предизборно време јесте сценарио који гледају годинама.

"Они који протестују, често оправдано, сматрају да је Влада тада најмање отпорна на притиске, да је најпопустљивија и да ће због чињенице да су избори на прагу попустити и испунити њихове захтеве", каже министар трговине и члан Социјално-економског савета Расим Љајић.

У неким случајевима, то је и уродило плодом. После блокаде саобраћајница, радници краљевачке "Фабрике вагона", "Желвоза" из Смедерева, врањанског "Јумка", издејствовали су обећање да ће им бити исплаћене зараде. Да ли је таква тактика легитимна?

"Као што политичке партије користе ситуацију када синдикати покрену самосталну акцију да се некако убаце пре свега због медијског представљања у тај простор, зашто у тој политичкој борби не би било легитимно и да синдикати користе моменат кад се партије надмећу, да укажу на своје присуство", каже социолог Слободан Цвејић.

Борба за радничка права, у време борбе за гласове бирача, уобичајена је и у Европи. У Шведској, међутим, синдикати имају другачију тактику.

Шеф Канцеларије за синдикате у Шведској Кристер Андерсон каже да синдикати у периоду предизборних кампања организују кампању како би указали на потребе радника.

"За разлику од Србије, у Шведској политичке партије немају утицај на тржиште рада, већ само раднички синдикати и организације послодаваца", каже Андерсон. 

Смањење утицаја политике на тржишта рада у Србији је немогућа мисија, уверени су и политичари и стручна јавност. Овакве слике, ипак, могуће је спречити. 

"Јачање свих облика удруживања који нису политичке партије заправо је оно што је потребно у Србији", каже Слободан Цвејић.

Министар Расим Љајић каже да мора да се успостави модел, систем који ће важити за све и свакога и који неће бити подложан различитим променама власти.

"Значи стриктно поштовање закона, владавине права, стриктно реаговање у ситуацијама када се види да се закон не поштује када послодавац не уплаћује зараде и доприносе", рекао је Љајић.

До мање штрајкова и протеста води и социјални дијалог синдиката, послодаваца и представника власти. На тај начин проблеми би се, уместо на прузи или улици, решавали за столом.

Још двадесетак дана остало је до избора, а нешто мало више времена да сазнамо како ће изгледати влада која ће испуњавати обећања дата штрајкачима у овој кампањи. Синдикате и будућу владу, после 16. марта, чека још тежи посао - расправа о новом закону о раду.