Шта је хакерисање политичког система?

Битка за посланичке мандате код кандидата уме да пробуди невероватну креативност. Могло би се рећи да хакеришу политички систем. Неки откривају мањинску страну свог политичког бића, а неки се прикључују малим странкама које имају велику предност и уредно су регистроване.

Ванредни избори, чини се, праве и неочекиване политичке везе. Могли бисмо рећи чак и кратке спојеве.

Бивши министар привреде наводно размишља да политички ангажман оствари кроз сарадњу са Словачком странком, како би у скупштину ушао са 12 пута мање гласова, преко природног прага за мањине од 0,4 уместо цензуса од пет одсто гласова.

У игри са Сашом Радуловићем помиње се и "Ниједан од понуђених одговора" - њима је мањински рецепт али са Влашком странком већ успео. На изборима 2012. године освојили су један мандат, иако у странци тада Влаха није било.

"Овај пут ће на листи бити заиста и велики број Влаха који ће сада много масовније гласати јер су видели да смо ми, иако про-форме регистровани, и урадили што смо могли више за Влахе. За њих смо урадили више од осталих странака", каже председник странке НОПО Никола Тулимировић.

"На тај начин се понашају они који нису представници националних мањина али су свесни да не могу достићи 200.000 гласова и то је нешто што треба узети у обзир када се буде радила реформа закона", објашњава програмски директор ЦЕСИД-а Марко Благојевић.

То би се могло назвати хакерисањем политичког система или довијањем. Слично је поступио и Борис Тадић који је у оснивање странке кренуо када је кампања већ почела.

Можда се у имену листе то не чита, али у регистру политичких партија јасно пише да се Тадићева Нова демократска странка заправо утопила у Зелене, основане још 2007. године.

Овлашћени заступник пред државом је Иван Карић, што значи да је, пред законом, он лидер, иако је свима јасно да коалицију води Борис Тадић.

Закон ово не забрањује. Хакерисање политичког система, нарочито када су мањине у питању, смета онима који политику схватају озбиљно.

"То што се догодило на претходним изборима када је једна очигледно немањинска листа прошла у Скупштину и имала свог посланика јесте чиста злоупотреба, то није било противзаконито, али јесте била злоупотреба правила које допушта позитивну дискриминацију партија националних мањина", тврди Благојевић.

До закључења листа остало је десет дана. Остаје нам нада да ће странке бити доследне када се буду формирале постизборне коалиције.