Сви председнички избори

Гласачи у Србији данас су по десети пут бирали првог човека државе. Устав Србије предвиђа да се избори за председника одржавају сваке пете године.

Функција председника Србије уведена је 1990. године и тада су одржани први председнички избори.

Цела територија Србије, заједно са бирачким местима у иностранству, једна је изборна јединица.

Хронологија председничких избора 

Први директни, вишестраначки избори за председника Републике Србије одржани су 9. децембра. Право гласа је имало 7.033.610 грађана уписаних у бирачки списак. На изборе је изашло њих 5.029.123 (71,50%).

За положај председника Србије надметало се рекордних 32 кандидата. Убедљиву победу однео је Слободан Милошевић, лидер СПС и тадашњи председник српског државног Председништва освојивши 3.285.799 гласова, односно 65,34 посто. Други је био Вук Драшковић са 824.674 гласова (16,40%).

Двадесетог децембра, паралелно са ванредним изборима за републички парламент, одржани су и ванредни председнички избори (седам кандидата). Овога пута Милошевићу се најозбиљније супроставио тадашњи премијер СРЈ, Милан Панић, иза којег је стала опозиција. Међутим, Милошевић је однео победу са 2.515.047 гласаова (53,24%) и добио нови мандат. Милан Панић је освојио 1.516.693 гласа (32,11%).

У јулу расписани избори. Одржани 21. септембра и 5. октобра те године. Учествовало 17. кандидата. У другом кругу учествовали су кандидат социјалиста Зоран Лилић, и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.

Према подацима изборне комисије, Шешељ је победио Лилића, али његова победа није проглашена јер на изборе није изашао довољан број бирача (48,97%). Нови избори расписани су за децембар исте године.

Социјалисти су за изборе 7. децембра кандидовали Милана Милутиновића. На изборима је учествовало седам кандидата. Демократска странка, Демократска странка Србије, Грађански савез Србије и известан број мањих странака бојкотовале су целокупан изборни процес. Милутиновић је у другом кругу, према подацима изборне комисије, победио Шешеља.

Милутиновић је освојио 2.181.808 гласова (59,23%), а Шешељ 1.383.868 гласова (37,57%). Радикали су оптуживали да су избори покрадени. Милутиновић је ступио на дужност председника Србије јануара 1998. године.

Пошто је Милутиновићу мандат истицао јануара 2003. године, избори за шефа државе расписани су за 29. септембар 2002. У првом кругу, од 11 кандидата, највише гласова добили су тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, и његов главни противкандидат Мирољуб Лабус којег је подржао ДОС.

У другом кругу, 13. октобра, Коштуница је добио више гласова од Лабуса, али на биралишта није изашао довољан број бирача (45,46%), па председник није изабран.

Нови избори расписани су за 8. децембар. На поновљеним изборима, од три кандидата, највише гласова добили су Војислав Коштуница и Војислав Шешељ. Међутим, овај пут другог круга није било, јер ни у првом није изашло више од половине (45,17%) уписаних бирача.

Након што је Милутиновићу истекао мандат, јануара 2003, вршилац дужности председника Србије постала је тадашњи председник републичке Скупштине, Наташа Мићић. Мићићева је расписала нове председничке изборе за новембар те 2003.

Од шест кандидата, највише гласова добили су Томислав Николић, заменик председника СРС, и Драгољуб Мићуновић, којег је кандидовао ДОС. Међутим, ни овај пут председник није изабран, јер на бирачка места није изашао довољан број бирача (38,80%).

Почетком године, Драган Маршићанин (ДСС) је изабран за председника парламента и он је постао в. д. шефа државе. Скупштина Србије је фебруара те исте године изменила закон о избору председника Републике. Укинут је цензус од 50% уписаних бирача.

Након што је Маршићанин изабран за министра привреде у новој српској Влади, за председника Скупштине и в. д. шефа државе изабран је Предраг Марковић. Он је априла те 2004. расписао нове председничке изборе за 13. јуни.

У првом кругу, од 15 кандидата, највише гласова добили су тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић 954.339 гласова (30,6%) и Борис Тадић (лидер Демократске странке) 853.584 гласа (27,3%).

У другом кругу, 27. јуна, Борис Тадић је освојио 1.681.528 гласова (53,2%) гласова и тако је изабран за трећег председника Републике Србије. Николић је освојио 1.434.068 гласова (45,40%).

Након доношења новог Устава Србије (новембра 2006. године), одржани су најпре избори за Скупштину Србије (јануара 2007. године). Маја месеца формирана је нова Влада, а уставни Закон предвиђао је да се избори за председника Републике морају расписати до краја године.

Председник парламента је, 12. децембра 2007, расписао изборе за председника Републике за 20. јануар 2008. године. Крајем децембра, парламент је успео да усвоји све законе који су неопходни како би функција председника Републике била усаглашена са новим Уставом.

Двадесетог јануара одржан је први круг избора. Од девет кандидата, потпредседник Српске радикалне странке, Томислав Николић, добио је, према подацима Републичке изборне комисије, 1.646.172 гласа (39,99%,) а кандидат Демократске странке, Борис Тадић 1.457.030 гласова (35,39% ).

У другом кругу, одржаном 3. фебруара, Борис Тадић је већином гласова (2.304.467 : 2.197.155, односно 50,5% : 47,7%) победио Николића и по други пут - први пут по новом Уставу - ступио на дужности председника Републике Србије.