Хронологија парламентарних избора

Парламентарни избори који су одржани данас девети су у историји вишестраначја у Србији. Редовни избори до сада су одржани три, а ванредни пет пута. Одлуку о расписивању данашњих парламентарних избора донео је, 13. марта, председник Републике Србије.

Републичка изборна комисија утврдила 25. априла збирну изборну листу кандидата за посланике. На 18 листа налази се 3.065 кандидата, који се надмећу за 250 места у парламенту.

На парламентарним изборима учествуј листе: "За бољи живот - Борис Тадић", "Српска радикална странка - др Војислав Шешељ", "Уједињени региони - Млађан Динкић", "Чедомир Јовановић - Преокрет" и листа "Покренимо Србију - Томислав Николић".

На изборима ће учествовати и листе "Демократска странка Србије - Војислав Коштуница", "Ивица Дачић - СПС, ПУПС, ЈС", "Двери за живот Србије", "Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор", "Реформистичка странка - проф. др Милан Вишњић".

Ту су и листе "Странка демократске акције Санџака - др Сулејман Угљанин", Покрет радника и сељака, "Социјалдемократски савез - Небојша Лековић", листа коалиције "Све заједно - БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка - Емир Елфић", као и листа Коалиције Албанаца Прешевске долине.

За гласове бирача бориће се и "Црногорска партија - Ненад Стевовић", листа "Комунистичка партија - Јосип Броз" и листа "Ниједан од понуђених одговора".

Хронологија парламентарних избора

1990, 23. децембар - Први вишестраначки избори за Скупштину Србије. Излазност 71.48% . Највише посланика, 194, освојио је СПС. За председника парламента изабран Слободан Унковић, за премијера Драгутин Зеленовић. Расподела мандата је једино тада била по већинском систему, а на осталим је по пропорционалном.

1992, 20. децембар - СПС поново осваја највише посланика, 101 место у парламенту. Излазност 69,72%. СПС обезбедио већину уз уз подршку СРС-a, који није ушао у Владу. Председник Скупштине био је Зоран Лилић, а председник Владе Никола Шаиновић.

1993, 19. децембар - Већину од 128 посланика формирали СПС и Нова демократија. Излазност 61,34%. Драган Томић постаје председник парламента, а Мирко Марјановић премијер.

1997, 21. септембар - Коалиција СПС-ЈУЛ-НД добија 110 мандата, а већина обезбеђена обезбеђена уз подршку СРС-a који је ушао у Владу. Излазност 57,40% . Драган Томић је поново председник Скупштине, а Марјановић председник Владе.

2000, 23. децембар - ДОС је освојио 176 мандата. Излазност 57,72%. Драган Маршићанин је изабран за председника парламента, а Зоран Ђинђић за премијера.

2003, 28. децембар - СРС је освојио 82 мандата, али Владу формирају ДСС, СПО и НС и Г17 плус, уз подршку СПС. Излазност 58,75%. Драган Маршићанин је поново изабран за председника парламента. Премијер је Војислав Коштуница.

2007, 21. јануар - Опет највише мандата припада СРС - 81. Излазност 60,62%. За председника Скупштине најпре је накратко изабран Томислав Николић, а формирањем нове скуштинске већине ДС, ДСС-НС, Г 17 плус, шеф парламента постаје Оливер Дулић. Коштуница је по други пут премијер.

2008, 11. мај - ДС је, са листом "За европску Србију" освојио највише (102) мандата, и формира коалициону Владу са СПС и странкама мањина. Излазност 59,69%. За председника парламента изабрана је Славица Ђукић Дејановић.