(Не)контролисани новац у кампањи

У овогодишњој изборној кампањи странке се на билбордима рекламирају више него икада до сада. Само у Београду на тај вид оглашавања потрошено је око 670.000 евра, процењује "Транспарентност Србија".

Њихова прогноза је да ће до краја другог круга председничких избора за билборде бити издвојено још толико новца.

Токови новца у кампањи тешко се прате, упркос новом Закону о финансирању политичких странака, због чега "Транспарентност" предлаже да се ограниче средства из буџета која странке могу да потроше за изборну кампању.

"Странке саме у парламенту доносе одлуке о свом финансирању и понашају се према буџету као према шведском столу, где свако узме колико му треба", истиче Владимир Гоати.

Уочена је и појачана активност државних функционера у односу на време пре изборне кампање. Транспарентност указује и да се многи у истом граду прво појаве као државни службеници, а нешто касније и као партијски функционери на страначком скупу.

Миша Бојовић из "Транспарентности"навео је као пример Милана Марковића, који се у Старој Пазови, појавио на једном догађају у својству министра за људска и мањинска права, а мало касније у истом месту у својству члана председништва Демократске странке.

Немања Ненадић сматра да је то нека врста сиве зоне, пошто је финансирање кампање из јавних извора недопуштено, осим буџетских средстава одређених Законом.

"Може бити занимљиво, са тог аспекта, да ли то представља финансирање кампање из јавног извора, ако се користи неки ресурс било да је материјални или рекламни, промотивни ресурс у кампањи. Издвојили смо неке случајеве који могу да побуде сумњу и које треба да прати Агенција за борбу против корупције", каже Ненадић.

Свега четири странке: ДС, ДСС, СДПС и Странка војвођанских Мађара у законском року предале су комплетне извештаје о прилозима и донацијама.