четвртак, 19.04.2012, 20:53 -> 11:48
štampajРеч на реч
У првој од три дебате са представницима седам листа парламентарних странака у Србији, гости РТС-а разговарали о односу државе и политичких партија, стању у здравству, корупцији.
Радио-телевизија Србије, уз техничку подршку ОЕБС-а, ЦЕСИД-а и Америчког националног демократског института, организовала је прву од три дебате са представницима седам листа парламентарних странака у Србији.
Емисију Реч на реч можете погледати овде
Испред изборне листе "Избор за бољи живот - Борис Тадић", Слободан Хомен, на прву тему дебате о односу политичких партија и државе, рекао је да је "департизација" циљ листе коју представља, да предстоје велики задаци који земљу чекају након добијања статуса кандидата, али да прича о укидању политичког утицаја не сме да остане мртво слово на папиру.
Представник изборне листе "Српска радикална странка - Др Војислав Шешељ" Александар Мартиновић каже да је лицемерно да о деполитизацији говоре странке које су на власти, које су се после 12 година сетиле да то треба извршити. "Ми сматрамо да само треба применити Закон о државној управи", каже Мартиновић.
Зоран Станковић, испред изборне листе "Уједињени региони Србије - Млађан Динкић", рекао је да је УРС први покренуо акцију стопирања страначког запошљавања, каже да за сваку функцију треба да буде расписан конкурс, са критеријумима пријема. "Важно је да видимо како се ко понаша. Ја сам као министар од три саветника имао само једног страначког саветника, углавном су то нестраначке личности", навео је Зоран Станковић.
"Мора да се зна каква је пирамида здравствених установа у Србији. Покрајинске институције оснива покрајина, даје своје директоре, значи тамо где је ко на власти даје своје кадрове. Ја сам први био против тога, али ипак ми смо успели у последње време нешто да променимо", каже Станковић.
Мартиновић је одговорио Станковићу да помоћник министра не сме да буде партијски човек.
Испред изборне листе "Чедомир Јовановић - Преокрет", Бојан Ђурић каже да су грађани у праву када је реч о односу партија и државе. Мора, како наводи, да се промени функционисање јавног сектора, неопходна је промена управних одбора, наравно, и приватизација јавних предузећа.
"За мене је фасцинантно да залагања за ову тему долазе тако срчано од оних који су били на власти годинама", истакао је Ђурић.
Станковићу поручује да постоји систем који има близу 400 здравствених установа, 591 јавно предузеће и толико партијских директора, 1.800 школа, колико и партијских директора.
Испред изборне листе "Покренимо Србију - Томислав Николић", Марко Ђурић је рекао да грађани имају прилику да 6. маја пошаљу у историју једну политичку класу, истакавши да та странка нуди план који ће смањити парламент, агенције, да се залаже за ефикасну владу, за увођење професионалног управљања људским ресурсима у министарствима.
"Пуних 12 година имале су странке које предводи ДС, дакле у готово две трећине случајева у јавном предузећима седе чланови владајуће коалиције, а за младе је немогуће да дођу до посла без партијске књижице. Ја сам матурирао у гимназији где је Борис Тадић предавао. Моји вршњаци немају посла, то је последица овакве управе. Велики број људи који је на папиру у државној управи не може више бити на терету грађана", навео је Ђурић.
Испред изборне листе "Демократска странка Србије - Војислав Коштуница", Милица Радовић је навела да је у првој влади Војислава Коштунице донет закон о државним службеницима, од којег се одступа, а предвиђао је да се број политичких личности у министарствима смањи на два. "Велики је проблем што се државни службеници и даље постављају искључиво по партијској линији".
"Данас само половина државних службеника прође избор по конкурсу. Питање је какав је сада њихов правни статус", каже Радовићева.
Испред изборне листе "Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Јединствена Србија, Милан Кркобабић је рекао да су грађани увек у праву и да је њихов глас важан. "То је наметнута тема једне натегнуте кампање. Не постоји нико у Србији ко ће рећи да је против департизације. Ја сам покренуо својевремено иницијативу да се политичари повуку из спортских управних одбора", навео је Кркобабић.
Слободан Хомен каже да је у последње четири године смањен број државних службеника, да је урађен предлог закона о департизацији који је радио Драган Ђилас, али да је потребна извесност, стабилан тим људи који може да изнесе посао. "Ми смо показали да имамо тим за то, а и храброст јер је донета одлука о смањењу администрације. Наш тим гарантује да ће Србија кренути напред, не треба ризиковати са прошлошћу", истакао је Хомен.
Кркобабић одговара да жели ефикасну државну управу, која не кошта много, илузорно је да се држава одрекне управљања јавним власништвом, и додаје да би било погубно померити центре моћи ван владе. Привредни системи морају да омогуће услове да на права, кључна места долазе само професионалци, сматра Хомен.
Радовићева каже да су и неки који су били изабрани на конкурсу, били отпуштени. Једина је ДСС, како наводи, имала храбрости да се ухвати у коштац са овим проблемом.
"Уколико и после 6. маја остане иста номенклатура на власти, бојим се да ћемо о депратизацији говорити када и грађани добију оне фамозне акције од хиљаду евра", каже Мартиновић.
Кркобабић каже да се залаже за државу која мора да испуни основне ствари, а то могу само људи са визијом. "Ми овде замењујемо тезе, ако нас грађани пажљиво слушају, рекао бих да имамо тријумф лицемерја".
Борба против корупције
Бојан Ђурић сматра да је држава узрок корупције, док се на тржишту појављује у различитим улогама и додаје да нема борбе против корупције. "Потребна је строжа контрола, и јавних набавки и буџета, а ми се залажемо за рад независних тела, пре свега Ревизорске институције", наводи Бојан Ђурић.
Марко Ђурић каже да СНС тражи мандат од грађана да спроведе кључне промене, а суштина јесте борба против корупције.
"Срж је политичка воља, а то је закон о јавним набавкама који смо предлагали, а који је одбијен, из врха власти имамо негирање корупције, они не препознају размере проблема, па нису вољни ни да га реше", наводи Ђурић.
Станковић каже да нема викендице, локале, приватне ординације, да деци није дао станове. "Сматрам да лични пример јесте прво што морамо да кажемо, потребно је јавно сведочење свих нас, па да видимо ко је кредибилан да говори о корупцији", наводи Зоран Станковић.
Радовићева такође наводи непостојање политичке воље, истиче да је правосуђе деформисано и да такозвана реформа није створила ни ефикасно, ни независно правосуђе. Насумице су укинути општински судови, и грађани немају исто право на правду, под једнаким условима, истиче Радовићева.
Мартиновић наводи да СРС полази од начела Дубровачке републике, "ко се јавним пословима бави своје приватне нека заборави". У врху власти, како наводи, нема воље, доказ је афера са вакцинама.
Слободан Хомен сматра да корупција није нерешив проблем. „Постигли смо резултате, ту је закон о политичким активностима, Агенција за борбу против корупције, Закон о одузимању имовине стечене криминалом", навео је Хомен.
Кркобабић каже да је корупција велико зло, штете су огромне, у сфери и економије и морала и одговорности према заједници. "Крупна, вискока политичка корупција је најопаснија, ту морамо да много урадимо по питању закона о јавним набавкама", наводи Милан Кркобабић.
Бојан Ђурић подржава ту борбу, али не и саопштавање резулатата „под плаштом странке у кампањи". Што мање дискреционих овлашћења, и процедура, мањи је простор за корупцију.
Марко Ђурић каже да СНС нуди обрачун са политичком мафијом, која ће донети оздрављење система, и спокојан живот са поверењем у институције.
Станковић каже да Мартиновић као правник зна да суд мора утврдити кривицу по питању афере са вакцинама против свињског грипа. "Кад сам преузео дужност министра одбране било је афера, и све то је скупо коштало државу, али морамо потенцирати оно што је неко урадио", истакао је Станковић.
Радовићева каже да је чињеница да Србија назадује по питању борбе против корупције. "Док смо ми били на власти, били смо на 79. месту, сада на 86, истинске борбе нема док Србија губи милионе евра на јавним набавкама, и толерише да један министар који има фирму преусмерава новац, тако се та борба не води", истиче Радовићева.
Мартиновић каже да не доводи лично поштење Зорана Станковића у питање, али да је аферу „Сателит" произвео Првослав Давинић, човек из његове странке. СРС четири године пита државу одакле се финансира СНС, а Борис Тадић на то не одговара, наводи Мартиновић.
Хомен напомиње да се мора говорити и о превенцији корупције, као и о оштријем кажњавању и додаје да је ове године покренуто много више поступака него 2008. године.
Кркобабић каже да народ више не може да подноси терет корупције, и новац који иде у џепове појединаца. Систем јавних набавки не функционише, не постоји један шалтер, ако грађанин обиђе неколико, на једном ће морати да плати.
Бојан Ђурић се залаже за мању владу и тражи извлачење државе из многих надлежности које данас има, као и мање демагогије политичара. Јавних набавки има много, субвенције се користе за много тога, наводи Ђурић.
СНС сматра, истиче Марко Ђурић, да у Србији има часних људи, промене морају да наступе, да се окрене нови лист, акциони планови чекају одговорне људе.
Радовићева указује да је толерисање сукоба интереса најнеодговорније, то не можемо да кажемо за садашњу власт, јер је то постао принцип очувања власти. Мартиновић пита Марка Ђурића одакле СНС-у све што поседује.
Хомен истиче да листа "Избор за бољи живот" тражи од грађана да наставе да пружају подршку режиму који је много урадио у борби против организованог криминала. Кркобабић закључује да је борба против корупције приоритет ПУПС-а.
Стање у српском здравству
Бојан Ђурић каже да ресор здравства мора бити у фокусу наредне владе, јер пропада већ 20 година, на маргини је и трпи јер премали број људи у земљи ради, а трошкови фондова су огромни и дуг је огроман од неуплаћених доприноса.
"Пред нама су промене, драги грађани, имамо шансу да променимо ствари у овој земљи, СНС сматра да је здравство катастрофално јер су неиспитане афере, од вакцина до Галенике", каже Марко Ђурић.
Зоран Станковић каже да је здравство горући проблем. "Мора се дефинисати уплата здравственог осигурања од стране фирми, али то је наслеђени проблем, дуг је око 350 милиона евра" наводи Станковић и додаје да је Галеника одговорност Министарства економије.
Милица Радовић говори о жртвама владе и лоше политике. Пацијент, како наводи, мора да буде у средишту, јер је сваки динар у здравству оправдано улагање, али додаје да се тај новац одлаже кроз фиктивне набавке.
Мартиновић каже да су грађани Србије међу најболеснијим у читавој Европи, уз много лекарских грешака и поставља питање како држава не реагује на чињеницу да тајкуни дугују и за доприносе.
ДС, каже Хомен, нажалост није имала прилику да преузме здравство, али додаје да та странка има озбиљан план да се ухвати у коштац са тим проблемом. Мислим да без даљих европских интеграција то није могуће. Обнављање лекарског кадра, обавезан посао за добре студенте, то је део плана", наводи Хомен.
Кркобабић каже да је разумљиво што је здравствена заштита приоритет, али да пати од корупције и недостатка стратегија. "Ми бисмо посебну пажњу посветили заштити најмлађих и најстаријих, свакако и да нема селективне здравствене заштите, све књижице морају бити оверене", навео је Кркобабић.
Бојан Ђурић каже да сада нема оправдања да осигураник не добије лек и у приватним и државним установама, али истиче да систем није рационалан, јер "имамо мутанте као што је Галеника".
Марко Ђурић апелује на враћање дигнитета професији, први корак је департизација и у здравственом систему. "Ми смо једна од најстаријих нација, морамо приоритет дати трудницама, вештачкој оплодњи, њима требају иделани услови и то је императив и СНС-а", наводи Ђурић.
Станковић каже да чињенице ипак говоре другачије, да Републички фонд није у надлежности Министарства здравља него владе, а од четири највећа Клиничка центра директори су највећим делом из ДС-а, као и већина на локалу.
Радовићева издваја четири проблема у српском здравству - корупцију, чекање, непотребне набавке, и скраћивање листа лекова. „Не мислим да здравственим радницима треба смањивати плату, а позитивна листа лекова не сме се скраћивати сваким даном. На сто хиљада становника долази 240 лекара, мислим да је неопходно повећати тај број, јер би се смањило и чекање", истиче Радовићева.
Мартиновић каже да треба много више улагати у децу, да не би постали национална мањина у својој рођеној држави.
Хомен наводи да одговорност у здравству умногоме треба везати за УРС, и за Милосављевића који је девет година био министар.
За Кркобабића суштина је у адекватној здравственој услузи, а не у томе ко је у којој партији.
Бојан Ђурић закључује да је питање здравства јако важно - мање демагогије, више поштовања према здравственим радницима.
Марко Ђурић каже да они који данас кроје Србију, своје најближе не лече у Србији. "СНС сматра да овде мора важити принцип - струка-струци, и да је ефикаснији менаџмент темељ суштинских промена", навео је Ђурић.
Станковић понавља да се плате радницима у здравству неће смањивати, али да се закон о зашитити и осигурању мора променити. "Сви говоре о великој бирократији, мени се ту испречио закон о евиденцијама, мора се такође повести рачуна и о запошљавању", наводи Станковић.
Радовићева закључује да је приоритет увођење реда у здравству, али да држава не сме бити дужник на овом пољу. „Када је наш кадар био на челу Галенике, она је добро пословала", истакла је Радовићева.
Едукација становништва, и превенција, веома су битне, напомиње Мартиновић и каже да је и ромска популација незаобилазна у пољу здравства и социјалног статуса.
Хомен закључује да се не огледа спремност државе само у лепим обећањима. „Питање клиничких центара који нису завршени, па то је срамота свих нас заједно. Листа коју представљам има тим која те пројекте може да заврши", нагласио је Хомен.
Милан Кркобабић каже да смо вечерас чули много „личних и симпатичних примера..али дугови здравства морају да се наплате, појединци који имају милионе морају да измире своје обавезе, а не с времена на време један инкубатор".
У завршном обраћању, Бојан Ђурић је рекао да је суштина листе Преокрет борба за сваки глас. "Све што се дешавало у последње четири године био је неуспех, нарочито у темама о којима смо ми говорили вечерас. Грађани сада имају прилику за коренит преокрет", закључио је Ђурић.
Марко Ђурић поручује грађанима да су промене на помолу, да ће се створити држава заснована на личној одговорности, поштовању права.
Станковић моли грађане да изађу на изборе, и дају свој глас онима за које мисле да су најбољи и да су допринели бољитку земље. "Идеја о децентрализацији не значи да Београд треба да чека, него да буде локомотива која вуче остале регионе", закључио је Станковић.
Милица Радовић каже да је време да се окренемо самима себи, интересима Србије, уз најширу економску сарадњу са свим земљама са којима је корист од те сарадње извесна. Излаз је, како наводи, у политичкој и војној неутралности.
Мартиновић каже да промене може да донесе само СРС - промене за достојанствен живот, а против политике да ЕУ нема алтернативу.
Хомен поручује да озбиљно време тражи озбиљне људе и напоран рад. „Позивам грађане да не верују људима који су јуче причали једно, а данас друго, јер они не могу донети сигурност, а то је СНС на челу са Томиславом Николићем", закључио је Хомен.
Кркобабић понавља апел за борбу за социјалну државу, помоћ најстаријим суграђанима, и истиче да ће принцип да пензије прате зараде бити неприкосновен.
Коментари