среда, 11.04.2012, 20:04 -> 21:51
štampajПредизборни планови за српску индустрију
И власт и опозиција сагласни да се криза може превазићи инвестицијама у индустрију, јавним приватним партнерством и изгрдњом инфраструктуре.
О томе како покренути индустрију у Србији и које су то гране индустрије које Србији могу да обезбеде бољу будућност у предизборном Оку говорили су Јоргованка Табаковић за коалицију "Покренимо Србију - Томислав Николић", Ненад Поповић, који је представљао листу "Демократска странка Србије - Војислав Коштуница" и Горан Радосављевић испред коалиције "Избор за бољи живот - Борис Тадић".
Јоргованка Табаковић из СНС-а сматра да у економији нема чароног лека и чаробног штапића, ни промена које могу тренутно да побољшају стање, јер се последице лоших поступака не виде тренутно, већ имају дугорочне последице.
"Да би могли да кренете од једне тачке, ви морате да направите попис затеченог стања како се грешке не би понављале. Учешће индустријске поризводње у бруто друштвеном производу треба да буде 40 одсто, уместо садашњих тринаест, потребно је предузети конретне мере субвенционисања где ће се видети ефекти, где ћете пореском политиком стимулисати улагања и видети ко су конкретни купци ваше робе", објашњава Табаковић.
Горан Радосављевић из ДС-а каже да је та странка 2008. године затекла привреду која је била заснована на услугама, да је производња била окренута на добра која се не могу продати и да је резултат тога је низак извоз и ниско учешће индустрије.
Према речима Радосављевића тај програм је промењен и покренуто је субвенционисање страних директних инвестиција које су пре свега усмерене у извоз, индустрију и у добра која могу да се извозе. Као резултат тога представник листе "Избор за бољи живот" наводи "Фијат", "Грунфус", "Бенетон".
"Структура страних директних инвестиција се у последње четири године значајно променила, јер је донет програм реиндустријализације, која подразумева нове гране индустрије, аутомобилску, електронску и индустрију високе технологије, али су ту и традиционалне гране индустрије као што су прерађивачко-прехрамбена и металска индустрија", наводи Радосављевић.
Ненад Поповић из ДСС-а каже да је та странка израдила програм "Нова индустријализација" јер је то кључни проблем опстанка и будућег развоја српске привреде и истиче да је то је главни изазов будуће Владе. Програм је базиран на два кључна циља и то су запошљавање и развој домаће привреде, рекао је Поповић.
"Да би се то остварило потребна су улагања у четири кључне привредне гране: грађевинарство, инфраструктуру, енергетику и пољопривреду, јер те четири гране запошљавају 90 одсто радно способног становништва и запошљавају преко 90 осдсто домаће привреде", каже Поповић.
Покретање привреде Демократска странка Србије види кроз окретање великим привредним системима као што су "Ју Ес Стил", "Симпо", "Јумко" и други.
"Потребне су нам три институције које могу да помогну поновом развоју великих привредних система: интервентни фонд за помоћ великим привредним системима, други је развојна банка за помоћ малим и средњим предузећима са дугорочним кредитима и извозна банка за здрави део српске привреде", каже Поповић.
У Српској напредној странци тврде да су разлог лошег стања у привреди субвенционисане камате из буџета или ликвидност оних који су већ велики.
"Финансирање индустрије треба да се остварује субвенцијама које се остварују не само из кредита, већ кроз јавно приватна партнерства кроз градњу стурктуре и концесије, кроз улагање у енергетски сектор", каже Јоргованка Табаковић.
Она сматра да држава мора кроз пружање помоћи путем одређивања земљишта, давањем по нижој цени и закупа на сто година, оно што су иначе трошкови који улазе у државну касу, подржи покретање нових послова.
Радосављевић је подсетио да су са правне стране неки услови за развој привреде већ остварени, као што је закон о јавним приватнима пратнерствима и концесијама, као и о развојној банци, и да је то основа да се и практично виде резултати.
Пројекат који ће први донети неке користи је "Фијат" који ће отворити неколико хиљада радних места, што директно фабрици, што индиректно, да ће за Србију то конкретно значити преко две милијарде извоза, тврди представник листе Демократске странке.
Ненад Поповоић из Демократске странке Србије смтра да су за покретање индустрије најбитнија средства јер је главни проблем целе рпивреде данас ликвидност, како малог тако и великог привредног система.
"Мора се створити основа за привлачење инвестиција - директних страних и кредитних средстава, али која морају бити уложена искључиво у привреду, јер кад привреда ради она може да враћа кредите", објашњава Поповић.
Он сматра да се у наредних пет до десет година не може рачунати на средства из Европске уније због кризе, и да средства треба привлачити тамо где их има, а према његовим речима то је Русија, одакле, уколико дођу на власт планирају да привуку 10 милијарди кредитних средстава.
Поповић подсећа да је основа за то проглашење политичке неутралности и да је битно да Србија не буде чланица Европске уније јер се на тај начин губи око 500 милиона евра од примене Споразума о стабилизацији и придруживању, а индиректно јер су конкуренцијом великих западних компанија изгубљена и радна места и затворена многа предузећа.
Тренд доласка великих компанија у Србију био је да су са собом доводили партнере који су производили компонете, што је по мишљењу свих гостију требало да раде домаћи произођачи, али да се такви услови страним партнерима нису могли постављати.
Ненад Поповић сматра да је решење проблема у понуди конкурентских предности, добра радна снага која ниеј скупа, и главну предност, тржиште од 250 милиона људи.
Јоргованка Табаковић истиче да је неопходно вратити углед инжењерима и радницима.
"У Србији је потцењено инжењерско звање, као и звање радника у смислу образовања и плаћања, јер је сада најпопуларније радити у неким финансијским услугама, у банкарству", рекла је Табаковић.
Према њеним речима, пре свега потребна је Развојна банка, која ће се заснивати на средствима четири банке које су у стечају већ десет година и средствима којима држава располаже као депозит, а не на кредитима.
У оквиру привреде која полако већ стаје на ноге, Радосављевић напомиње да се и наменска индустрија опоравља и подсећа да је у 2011. години после "Ју Ес Стила" била најуспешнија.
Ненад Поповић из Демократске странке Србије очекује прве резултате опоравка у другој години, али да на повратак на ниво из 2004. и 2005. године треба четири, пет година.
Јоргованка Табаковић сматра да се криза може превазићи променом тренутног економског система, са трошења на штедњу, са кредита на јавно-приватно партнерство и на инвестиције у индустрију и инфраструктуру.
Горан Радосављевић каже да је потребно ставити политику индустријализације, покретање инвестиција које су окренуте према извозу и изградња инфраструктуре.
Коментари