Одбрана тражи ослобађање Перишића

Одбрана генерала Момчила Перишића затражила је од судија Хашког трибунала да га ослободе кривице по оптужбама за помагање и подржавање злочина над несрбима у Сарајеву, Сребреници и Загребу, 1993-1995. године.

"Тужилац није извео ниједан доказ да је било који акт генерала Перишића представљао помагање и подржавање злочина у Сребреници и Сарајеву", рекао је у завршној речи бранилац Новак Лукић.

Према речима браниоца, неоснована је и недоказана и оптужба да је Перишић командно одговоран зато што није спречио ракетне нападе на Загреб у мају 1995. године, нити казнио починиоце.

Лукић је као недоказану одбацио и тврдњу тужилаца да су злочини били предвидљива последица државне политике СРЈ, коју је Перишић војно спроводио.

Бранилац сматра да докази показују да је циљ политичког и војног вођства СРЈ био прекид рата.

Утицај и контрола

Лукић је сугерисао да тужиоци нису схватили разлику између "утицаја" који је званични Београд имао на Пале и Книн и "контроле".

Генерал Перишић оптужен је за подржавање и помагање артиљеријских и снајперских напада на цивиле у Сарајеву са положаја Војске Републике Српске (ВРС) 1993-1995. године, убиства око 7.000 Муслимана и премештања становништва Сребренице у јулу 1995. године, као и ракетних напада на Загреб са положаја снага Републике Српске Крајине (РСК) у мају 1995.

Бранилац Лукић назначио је да "нема доказа" да је генерал Перишић икада имао "оперативну контролу" над командантима ВРС Ратком Младићем и Српске војске Крајине (СВК) Миланом Челекетићем, а затим и Милетом Мркшићем.

"Сви официри ВРС и СВК који су по оптужници починили злочине и били припадници ВЈ - нису у то време били у командном ланцу ВЈ, ма колико да се Тужилаштво трудило да их у тај ланац увеже", тврдио је Перишићев адвокат.

Убеђивање, а не наређивање

Лукић је предочио записнике са разговора током којих је генерал Перишић убеђивао Младића и друге официре ВРС да прихвате мировне планове и не следе политику руководства са Пала "која води у пропаст".

"Зашто би их убеђивао, ако је могао да им нареди, како тврди Тужилаштво", упитао је бранилац.

Као доказ да су власти СРЈ, укључујући и генерала Перишића, радиле на успостављању мира у БиХ прихватањем међународних планова, насупрот војном и политичком врху босанских Срба, бранилац Лукић је цитирао записнике са неколико седница Врховног савета одбране из лета и јесени 1994. и с почетка 1995.

У августу 1994. године, пошто су босански Срби одбили мировни план Контакт групе, председник Србије Слободан Милошевић је на седници Врховног савета одбране, како је цитирао бранилац Лукић, рекао да се "свим средствима мора извршити притисак да се план прихвати".

Милошевић је тада рекао и да се "све постигнуто доводи у питање због фикс-идеје" да се може добити још неки делић територије, "што није вредно продужавања ратне агоније и санкција против СРЈ".

Кључне седнице ВСО 

Лукић је цитирао и Милошевићеве речи са седнице ВСО одржане у новембру 1994: "Овде више није питање може ли ВРС да оствари тај циљ. Ми смо им на време рекли да је тај њихов циљ немогућ. Није могуће да међународна заједница пристане да две трећине становништва, Муслимани и Хрвати добију мање од половине територије".

На истој седници, генерал Перишић је, по одбрани, оценио да би неприхватањем плана руководство РС "доживело тоталну смрт", што би имало несагледиве последице и за српски и црногорски народ. Он се заложио и за "укључивање фактора који може утицати на њих".

Како је навео бранилац Лукић, Милошевић је на то одговорио речима: "Момо, ту једино војска има утицај, а ти најбоље знаш да ништа не можеш да урадиш".

Исту тему, исти саговорници разматрали су и на заседању ВСО 18. јануара 1995. Милошевић је тада рекао да "војска у РС не би смела да буде талац сулуде политике тамошњег руководства. То је Перишић покушао да им објасни, као и сви ми".

На завршне аргументе Перишићеве одбране, тужиоци ће одговорити у наставку расправе.

Суђење генералу Перишићу почело је пред Трибуналом 2. октобра 2008. Генерал Перишић добровољно се предао Трибуналу 7. марта 2005. године, на дан када је оптужница против њега обелодањена.

Од јула те године био је на привременој слободи у Србији, а у притвор Хашког трибунала вратио се 18. септембра 2008. Перишић је више пута на привремену слободу био пуштан и током процеса.