Без забране навијачких подгрупа

Уставни суд Србије одбацио је предлог Републичког јавног тужилаштва за забрану 14 екстремних навијачких подгрупа, објављено је на сајту тог суда, преноси Танјуг.

Предлог је одбачен "због непостојања уставних и законских претпоставки за вођење поступка пред Уставним судом и одлучивања о таквом захтеву", наведено је у кратком образложењу са седнице која је била затворена за јавност.

Захтев за забрану екстремних навијачких подгрупа које делују у оквиру удружења грађана и ван тих удружења поднео је тадашњи вршилац дужности републичког тужиоца Слободан Радовановоћ, 16. октобра 2009. године.

Радовановић је тада предложио да Уставни суд донесе одлуку о забрани деловања и брисања из регистра навијачких подгрупа "Партизана", "Црвене звезде" и "Рада", због "деловања које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајамчених људских и мањинских права, изазивања расне, националне и верске мржње".

Према његовим речима, те подгрупе имају обележја криминалних банди, које немају ништа заједничко са спортом.

Он је у образложењу захтева указао да се на скуповима тих навијачких група дешавају инциденти и испољава ксенофобија и хомофобија, које за последицу имају физичко насиље над грађанима и странцима, забрањено Уставом и Конвенцијом о људским правима.

"Приватне армије"

Према образложењу тужиоца, екстремне навијачке групе постале су "приватне армије које служе за убиства, стицање добити кривичним делима и спречавање приватизације клубова."

Радовановић је истакао да је циљ захтева за забрану њиховог деловања, сузбијање насиља не само на спортским догађајима већ и на улицама градова Србије.

Уставни суд је предлог тужилашва разматрао 9. децембра прошле године, али је доношење одлуке одложено, јер предлог судије известиоца да се Уставни суд прогласи надлежним у том предмету није добио потребну већину.

Судија известилац, тадашњи председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић сматрао је да је надлежност могућа, на основу самог деловања нерегистрованих удружења, односно подгрупа, уколико је њихово деловање неуставно и противзаконито.

У расправи, је међутим, преовладало мишљење да је Уставни суд надлежан само за забрану регистрованих удружења, а да је кривично гоњење и забрана екстремних навијачких група "кримогене структуре" како их је тужилац означио, регулисано Кривичним законом. Зато је тај суд донео одлуку којом се практично прогласио ненадлежним за забрану тих група.